Елвира Линдо

С Википедије, слободне енциклопедије
Елвира Линдо
Елвира Линдо Гаридо
Лични подаци
Датум рођења(1962-01-23)23. јануар 1962. (62 год.)
Место рођењаКадиз,  Шпанија
УниверзитетМадридски универзитет Комплутенсе
Занимањеписац, сценаристкиња, новинар, писац за децу
Породица
СупружникАнтонио Муњоз Молина
Књижевни рад
Жанрромани, драме, дечји романи, сценарија
НаградеPremio Nacional de Literatura Infantil y Juvenil
Premio Biblioteca Breve
Favorite Son of Cádiz (2011)
Medal of Andalusia (2008)
Premio Cervantes Chico (1999)
Званични веб-сајт

Елвира Линдо (рођена 23. јануара 1962. у Кадизу, Шпанија) је шпанска новинарка и списатељица.

Са 12 година Линдо се преселила у Мадрид, где је студирала новинарство на Универзитету Комплутенсе у Мадриду. Није стекла диплому, јер је 1981. године почела да ради на телевизији и радију као спикер, глумица, сценариста и творац стрип прича. Тако је створен лик Манолита Гафотаса. Овај дечак из радничке четврти у Мадриду свакодневно се појављивао на радију, а ауторка је читала приче. 1990. почела је да ради на ТВ-у, али се повукла 1993. да би се фокусирала на писање. Ово је био почетак књига о Манолиту Гафотасу, које су јој донеле националну награду за књижевност за децу и омладину и које су постигле велики комерцијални успех.[1]

Њен први роман је заснован на једном од њених измишљених карактера, дечака из Мадрида, под називом Манолито Гафотас, постао је класик шпанске дечје књижевности. Манолито је син аутопревозника и живи скромно у радничкој четврти Карабанчела. Лик је био главни јунак неколико романа написаних у првом лицу, стилом који укључује хумор, иронију и оштру друштвену критику.

Линдо је такође писала романе и драме за одрасле; сценариста је филма La primera noche de mi vida (Прва ноћ мог живота) и сарађивала је са редитељем Мигелом Албаладехом на сценаријима Манолита Гафотаса и Ataque verbal (Вербални напад). Такође је адаптирала сценарио Plenilunio из романа њеног супруга Антонија Муњоз Молине.

Откако је њен супруг Антонио Муњоз Молина именован за директора Института Сервантес у Њујорку, Линдо живи у Њујорку. Често пише за новине на шпанском језику El País, пишући уводнике, као и прилоге за друге часописе и новине.

Линдо је 1998. године награђена наградом Premio Nacional de Literatura Infantil y Juvenil (Национална награда за књижевност за децу и младе) за своју књигу Los trapos sucios de Manolito Gafotas, а добила је и награду Premio Biblioteca Breve за свој роман за одрасле Una palabra tuya. [2] Њена следећа књига, Lo que me queda por vivir[3] објављена је 3. септембра 2010.

Библиографија[уреди | уреди извор]

Књиге за децу[уреди | уреди извор]

  • Manolito Gafotas (Madrid: Alfaguara, 1994)
  • Pobre Manolito (Madrid: Alfaguara, 1995)
  • Olivia y la carta a los Reyes Magos (Madrid: SM, 1996)
  • ¡Cómo molo! (Madrid: Alfaguara, 1996)
  • La abuela de Olivia se ha perdido (Madrid: SM, 1997)
  • Los trapos sucios (Madrid: Alfaguara, 1997)
  • Olivia no quiere bañarse (Madrid: SM, 1997)
  • Olivia no quiere ir al colegio (Madrid: SM, 1997)
  • Olivia no sabe perder (Madrid: SM, 1997)
  • Olivia tiene cosas que hacer (Madrid: SM, 1997)
  • Olivia y el fantasma (Madrid: SM, 1997)
  • Manolito on the Road (Madrid: Alfaguara, 1998)
  • Yo y el imbécil (Madrid: Alfaguara, 1999)
  • Amigos del alma (Madrid: Alfaguara, 2002)
  • Bolinga (Madrid, Alfaguara, 2002)
  • Manolito tiene un secreto (Madrid: Alfaguara, 2002)
  • Mejor Manolo (Barcelona: Seix Barral, 2012)

Романи[уреди | уреди извор]

  • El otro barrio (Barcelona: Seix Barral, 1998)
  • Algo más inesperado que la muerte (Madrid: Alfaguara, 2002)
  • Una palabra tuya (Barcelona: Seix Barral, 2005)
  • Lo que me queda por vivir (Barcelona: Seix Barral, 2010)

Колекције есеја[уреди | уреди извор]

  • Tinto de verano (Madarid: Aguilar, 2001)
  • El mundo es un pañuelo [Tinto de verano 2] (Madrid: Punto de Lectura, 2002)
  • Otro verano contigo [Tinto de verano 3] (Madrid: Punto de Lectura, 2003)
  • Don de gentes (Madrid: Alfaguara, 2011)[4]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Elvira Lindo”. www.spainisculture.com. Архивирано из оригинала 02. 07. 2022. г. Приступљено 30. 4. 2021. 
  2. ^ „Elvira Lindo gana el premio Biblioteca Breve con la obra 'Una palabra tuya'” [Elvira Lindo Wins the Premio Biblioteca Breve with the Work 'Una palabra tuya']. La Vanguardia (на језику: Spanish). Barcelona. EFE. 7. 2. 2005. Приступљено 5. 9. 2018. 
  3. ^ „Elvira Lindo”. Elvira Lindo. 2010. Приступљено 2010-08-03. 
  4. ^ „Elvira Lindo”. modernlanguages.sas.ac.uk. Архивирано из оригинала 17. 01. 2021. г. Приступљено 30. 4. 2021. 

 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Елвира_Линдо&oldid=26877315”