Пређи на садржај

Жагањ

Координате: 51° 37′ 00″ С; 15° 19′ 00″ И / 51.616667° С; 15.316667° И / 51.616667; 15.316667
С Википедије, слободне енциклопедије
Жагањ
пољ. Żagań

Застава
Застава
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Пољска
Војводство Војводство лубушко
Основану XII веку
Становништво
Становништво
 — 2012.26.653
 — густина660,05 ст./km2
Географске карактеристике
Координате51° 37′ 00″ С; 15° 19′ 00″ И / 51.616667° С; 15.316667° И / 51.616667; 15.316667
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Површина40,38 km2
Жагањ на карти Пољске
Жагањ
Жагањ
Жагањ на карти Пољске
Остали подаци
ГрадоначелникСлавомир Јан Ковал
Поштански бројод 68-100 до 68-103
Позивни број+(48) 68
Регистарска ознакаFZG
Веб-сајт
http://www.um.zagan.pl

Жагањ (пољ. Żagań, нем. Sagan, чеш. Záhaň, лат. Saganum) је град и општина у војводству Лубуш, седиште жагањског повјата. Кроз град протиче Бобр.

Јужно од града налази се шума из које истичу леве притоке Бобра, реке Квиса и Черна. Од 1975. до 1998. град је административно припадао Зеленогорском војводству.

По подацима од 30. јуна 2004. у граду је живело 26.665 становника.

Жагањ је и седиште истоимене општине.

Пољска је од 1999. године подељена на 16 области које се називају војводства (пољ. województwa).

Структура површине

[уреди | уреди извор]

По подацима из 2002, Жагањ заузима површину од 39,92 km², од чега је:

  • пољопривредна површина: 14%
  • шуме: 48%

Град чини 3,53% површине повјата.

Демографија

[уреди | уреди извор]

Према прелиминарним подацима са пописа, у граду је 2011. живело 26.791 становника.[1]

Демографија
2002.2011.2012.
26.781[1]26.791[1]26.653

Историја

[уреди | уреди извор]

По предању град је основан око 700. године од стране словенске кнегиње Жаганне ћерке Ванде (кнегиње из легенди). По историјским изворима насеље је основано у другој половини XII века од стране кнеза Болеслава IV Кудравог. Град је основан као утврђење које је имало да чува прелаз преко реке Бобр. Први документи о Жагњу потичу из 1202. године. Град је настао пре тога, али сигурно после 1155. јер папска була која спомиње градове у Шлеској не спомиње Жагањ. Претпоставља се да се првобитно насеље налазило на око 1,5 km северно од садашњег града.

У близини утврђења је већ половином XIII века настало трговачко насеље које се налазило на територији данашњег села Стари Жагањ у коме се и данас налази црква из тог периода.

Жагањ је статус града добио 1285. године.

Жагањ је једно време био престоница Жагањске кнежевине, као и Жагањско-Глоговске кнежевине.

Преде крај XVIII века Жагањ је потпао под власт породице Биронова, а после Талеирандова. Тај период назван је златно доба Жагња јер су тада саграђене многе грађевине.

Привреда

[уреди | уреди извор]

У граду је развијена дрвна индустрија, металургија, текстилна индустрија, прехрамбена индустрија, као и индустрија грађевинског матерјала.

Спортски клубови у граду су:

  • ФК Чарњи Жагањ што значи Црни Жагањ (Czarni Żagań)
  • WKS Собјески Жагањ WKS (Sobieski Żagań)
  • Формоза Жагањ (Formoza Żagań)
  • Бубр Жагањ (KS Bóbr Żagań)

Туристичке атракције

[уреди | уреди извор]
Споменик поред замка
  • манастирски комплекс Августоваца
  • манастир Језуита, пре тога Фрањевца са црквом (XIV-XVI век)
  • барокни компллекс замка (1670—1686)
  • мостови (1803—1804)
  • црква светог Петра и Павла (XIV-XVI век)
  • црква светог Духа (1701—1702)
  • остаци градских бедема (XIV-XVI век)
Makieta Stalagu Luft III
  • Биоскоп Pałac (Замак)
  • Замак Културе

Образовање

[уреди | уреди извор]

Основне школе:

  • Основна школа бр. 1
  • Основна школа бр. 2
  • Основна школа бр. 3
  • Основна школа бр. 4
  • Основна школа бр. 5
  • Основна школа бр. 7

Гимназије у поском образовном систему гимназија је трогодишња школа која следи после 6 година школаовања у основној школи:

  • Државна гимназија бр. 1
  • Државна гимназија бр. 2
Државна гимназија бр. 2

Средње школе:

  • Општа Гимназија
  • Удружење Механичких школа
  • Удружење Текстилно-трговачких школа

Познате особе из Жагња

[уреди | уреди извор]

До Другог светског рата град се звао Жегањ, а садашње име је дато четрдесетих година 20. века.

Име означава место на коме је изгорела шума, и највероватније је добијено при почетку насељавања када су паљене шуме да би се добило обрадиво земљиште.

Међународна сарадња

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]