Зорка Симић-Миловановић
Зорка Симић-Миловановић (1901 — 1973) била је прва жена школовани кустос односно музеолог у Србији.
Биографија[уреди | уреди извор]
Рођена је у селу Рогача надомак Сопота 1901. године. Основну школу и Гимназију завршила је у Београду. После Првог светског рата и положене матуре постављена је за асистента у Народном музеју у Београду, где је руководила библиотеком и обављала правно-административне послове. Занимљиво је напоменути и да је за време аустроугарске окупације З. Симић-Миловановић радила на истим пословима у Народном музеју али као гимназијалка. Студирала је на Филозофском факултету у Београду на којем је дипломирала из XXII групе наука, како се то тада називало, у којој су се налазили предмети: историја уметности, општа историја, историја српског народа и француски језик. Након факултета наставила је приватно студије сликарства код Јована Бјелића.[1]
У лето 1930. године положила је државни испит и постала наш први женски кустос, како је лист Политика, својевремено, писао о њој. Након тога се посветила научно-истраживачком раду, интересовала се за класичне и средњовековне споменике, а посебно за новију српску историју уметности. Много времена је провела у раду на терену, а у циљу даљег образовања, уз помоћ државе, дуже је боравила и Француској, Италији и Немачкој.
Принудно је пензионисана 1936. године, али, упркос томе, наставља делатност као научник и културно-просветни чиновник. Предаје општу историју уметности у Уметничкој школи и цртање у једној београдској гимназији. Одржала је велики број предавања о средњовековној историји уметности и уметности новијег доба на Народном универзитету, у Колу српских сестара, Удружењу универзитетских образованих жена, Матици српској у Новом Саду, Јеврејској читаоници и многим другим установама и друштвима.[1]
За време окупације у Другом светском рату, због антифашистичких уверења није прихватила понуду да ради. Након рата, враћена је у службу као кустос музејске Галерије слика. У част прве годишњице ослобођења приредила је изложбу српског сликарства XVIII и XIX века којом је Народни музеј поново, званично, отворен. Била је управник Музеја града Београда 1950-1959. године и идејни творац, организатор и први уредник музејског гласила, Годишњак Музеја града Београда.
Одбранила је докторску дисертацију из области историје и теорије уметности на Свеучилишту у Загребу 1957. године.
Библиографија[уреди | уреди извор]
Радни и стваралачки век З. Симић-Миловановић обухвата пуних пет деценија стога и не чуди број од преко сто педесет штампаних радова који се односе на класичну историју, српску средњовековну прошлост и новију уметност, објављени у разним часописима (Старинар, Братство, Венац, Гласник Историјског друштва у Новом Саду, Летопис Матице српске, Годишњак Музеја града Београда, Музеји и др).
Посебно треба издвојити дела З. Симић-Миловановић Сликарке у српској уметности из 1938. и О сликару Ђорђу Крстићу из 1939. године.
- Римске царице на новцима у Народном музеју, Старинар 1926-1927, Београд
- Портрети Теодора Илића-Чешљара, Старинар 1928-1930, Београд
- Иконостас Беле цркве у селу Карану и каранска Богородица Тројеручица, Старинар, 1932, Београд
- Београд кроз музејски материјал, Гласник Музеја града Београда, књ. I, 1954, 9-44.
- Галерија пејзажа у Музеју града Београда, Гласник Музеја града Београда, књ. I, 1954, 291-302.
- Отварање Галерије Павла Бељанског, Гласник Музеја града Београда, књ. I, 1954, 303-306.
- Прве уметничке школе у Београду, Гласник Музеја града Београда, књ. II, 1955, 311-352.
- Сликар Леон Коен, Гласник Музеја града Београда, књ. II, 1955, 377-430.
- Изложба посвећена сликару Зори Петровић, Гласник Музеја града Београда, књ. III, 1956, 607-626.
- Сликар Ђорђе Крстић и уметничке школе и установе, Гласник Музеја града Београда, књ. III, 1956, 641-650.
- Паја Јовановић, in memoriam, Гласник Музеја града Београда, књ. IV, 1957, 673-682.
- Београд и борбени развој српске уметности новијег доба, Годишњак Музеја града Београда, књ. VI, 1959, 619-660.
- Симеон Роксандић (1874-1943), Годишњак Музеја града Београда, књ. IX-X, 1962-1963, 445-478.
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
Литература[уреди | уреди извор]
- Миодраг А. Дабижић, Зорка Симић Миловановић, Годишњак града Београда књ. XX-1973, 7-11.
