Пређи на садржај

Индоаријски језици

С Википедије, слободне енциклопедије
Индоаријски језици
Географска распрострањеностјужна Азија
Језичка класификацијаИндоевропски језици
ПрајезикПраиндоаријски језик
Подподела
ISO 639-2 / 5inc
Глотологindo1321[1]
{{{mapalt}}}
Мапа показује географску распрострањеност главних индоаријевских језика (урду језик је укључен у хинди, ромски, домари и ломаврен су изван мапе). Регије које су осенчене/са тачкицама су билингвалне:
  Дардски
  Северозападни
  Северни
  Западни
  Централни
  Источни
  Јужни

Индоаријски или индоаријевски језици, или индијски језици, су група индоевропских језика којима говори већина становника Индије, Пакистана, Бангладеша, Непала, Шри Ланке и Малдива. У ову групу спада и ромски језик, који се претежно говори у југоисточној Европи. Индоаријски језици се сврставају у индоиранске језике, заједно са иранским језицима и нуристанским језицима.

Индоаријски језици се деле на следеће гране:

  • Централна (укључујући језике домари, гуџарати, источни пенџапски, ромски, хинди, урду, итд.)
  • Источноцентрална
  • Источна (укључујући језике асамски, бенгалски, орија)
  • Северна (укључујући непалски језик)
  • Северозападна (укључујући језике кашмирски, шина, западни пенџапски, синди)
  • Синхалешко-малдивска (укључујући језике синхала и малдивски)
  • Јужна (укључујући језик марати)

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Hammarström, Harald; Forkel, Robert; Haspelmath, Martin; Bank, Sebastian, ур. (2016). „Indo-Aryan”. Glottolog 2.7. Jena: Max Planck Institute for the Science of Human History. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]