Источноевропско љетње вријеме

С Википедије, слободне енциклопедије
Временске зоне Европе:
светло
плава
Западноевропско време,
Гриничко средње време (UTC+0)
плава Западноевропско време,
Гриничко средње време (UTC+0)
Западноевропско летње време (UTC+1)
розе Средњоевропско време,
Западноафричко време (UTC+1)
црвена Средњоевропско време (UTC+1)
Средњоевропско летње време (UTC+2)
жута Калињинградско време (UTC+2)
златна Источноевропско време (UTC+2)
Источноевропско летње време (UTC+3)
светло
зелена
Further-eastern European Time, Московско време, Турско време (UTC+3)
Светле боје указују на земље које не поштује летње време: Алжир, Белорусија, Исланд, Мароко, Русија, Тунис, Турска.

Источноевропско љетње вријеме (енгл. Eastern European Summer Time – EEST) један од назива за UTC+03:00 временску зону, која има три сата више од координисаног универзалног времена. Користи се за љетње рачунање времена у неким европским и блискоисточним земљама, што га чини једниким арапском стандардном, источноафричком и московском времену. Током зимског периода на овом простору користи се источноевропском вријеме (енгл. Eastern European Time – EET) (UTC+02:00).

Од 1996. године европско љетње вријеме почиње посљедњом недјељом у марту и траје до посљедње недјеље у октобру; до 1996. на територији Европске уније нису важила иста правила рачунања љетњег времена.[1]

Коришћење[уреди | уреди извор]

Сљедеће земље и територије користе источноевропско љетње вријеме током летољета:

  •  Бјелорусија, московско љетње вијеме од 1981. до 1989, редовно EEST од 1991;
  •  Бугарска, редовно EEST од 1979;
  •  Кипар, редовно EEST од 1979;
  •  Естонија, московско љетње вријеме од 1981. до 1989, редовно EEST од 1989;
  •  Финска, редовно EEST од 1981;
  •  Грчка, редовно EEST од 1975;
  •  Израел, израелско љетње вријеме од 1948 (прати EEST када ова два преклапају);
  •  Јордан, од 1985;
  •  Летонија, московско љетње вријеме од 1981. до 1988, редовно EEST од 1989;
  •  Либан, од 1984;
  •  Литванија, московско љетње вријеме од 1981. до 1988, редовно EEST од 1989, осим у периоду од 1998. до 2003. када је користила средњоевропско вријеме;
  •  Молдавија, московско љетње вријеме од 1932. до 1940. и од 1981. до 1989, редовно EEST од 1991;
  •  Румунија, незавнично EEST од 1932. до 1940, редовно EEST од 1979;
  •  Русија ( Калињинградска област), московско љетње вијеме од 1981. до 1990, редовно EEST од 1991, као стандардно вријеме од марта 2011;
  •  Сирија, од 1983;
  •  Украјина, московско љетње вијеме од 1981. до 1989, редовно EEST од 1992.[2]

Источноевропско љетње вријеме се једну годину, 1991. године, користило као стандардно вријеме у московској и самарској временској зони Русије. Египат је користио источноевропско љетње вријеме од 1957. до 2010. и поново од 2014. до 2015. године.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Joseph Myers (2009-07-17). „History of legal time in Britain”. Приступљено 2009-10-11. 
  2. ^ Ukraine to return to standard time on Oct. 30 (updated), Kyiv Post (October 18, 2011)