Крушевица (Љубиње)
Крушевица | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Босна и Херцеговина |
Ентитет | Република Српска |
Општина | Љубиње |
Становништво | |
— 2013. | 233 |
Географске карактеристике | |
Координате | 42° 54′ 13″ С; 18° 07′ 50″ И / 42.9036° С; 18.1306° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
Крушевица је насељено мјесто у општини Љубиње, Република Српска, БиХ. Према попису становништва из 1991. у насељу је живјело 233 становника.
Географија
[уреди | уреди извор]Између Илије на југу и Варине Цркве (Градине) на северу на кршевитом месту и на висини од 550 метара. Између појединих кућа или чопора њихових има и многих увала по којима су главни комади за усеве. Махала Бјелошев До западно је од села и смештена је у дубокој вали уз истоимену ораћу земљу. У селу се пије кишница из чатрња којих има више. Имају и једну велику Крушевичку Локву.Крушевица је доста оскудна у радној земљи. И они комади што их махом има су мањи и далеко по испашама разбацани. У Крушевици преовлађује сточарство и испаше има врло много и они се пружају свуд около села. Осоје Илије планине, Бротњик, Градина, Кунак, Ханзовина, Ластва, Лисац и друге. Испаша има и приватних ограда, али је много већи део и данас заједница сеоска. Сељани су и данас већим делом Чивчије, плаћаји половину и трећину.
Крушевица се углавном дели на Крушевицу и Бјелошев До који су раздалеко три километра. У Бјелошевом Долу све су куће у чопору а томе је узрок породична деоба. У Крушевици се издвајају групе кућа које се називају: Кунак 8 кућа, Риља 3 куће, Бријег 7 кућа, Ђукова Љут 6 кућа, Гудељи 7 кућа, Доње Село 10 кућа. Ови су чопори на разним размацима између себе по 250 до 500 метара. Ни у овим чопорима нису куће свуда груписане. Куће у појединим групама размакнуте су 10 ,50 ,150 и више метара. Сва јавта броје 63 куће од којих су у Бјелошеву Долу 11 кућа Поповића, а остале су у Крушевици.
Историја
[уреди | уреди извор]Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Васо Новаковић је био парох у селу 60 година, до пред крај 1938. (у чланку се место зове Крушевице).[1]
Становништво
[уреди | уреди извор]Демографија[2] | ||
---|---|---|
Година | Становника | |
1948. | 541 | |
1953. | 535 | |
1961. | 490 | |
1971. | 433 | |
1981. | 340 | |
1991. | 233 |
Презимена становника Крушевице: Лучић, Сулавер, Макера, Поповић, Ћоровић, Киса, Косјерина.
Знамените личности
[уреди | уреди извор]- Милан Докмановић, протојереј Српске православне цркве
- Аћим Вавић (Крушевица — Никшић, послије 1905), српски устаник
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ "Политика", 1. јан. 1939
- ^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
Литература
[уреди | уреди извор]- Јевто Дедијер. Херцеговина (PDF).