Источна Херцеговина

С Википедије, слободне енциклопедије

Источна Херцеговина је географска област која се простире између Западне Херцеговине на западу, од које је дијели ријека Неретва, Старе Херцеговине на истоку, Приморја на југу и Босне на сјеверу, од које је дијеле планински масиви Трескавице и Зеленгоре .Ова регија представља територију источне обале ријеке Неретве централног дијела Херцеговине. Културни и економски центар ове микрорегије је Требиње. У средњем вијеку је на овом простору постојала област Травунија.

Географија Источне Херцеговине[уреди | уреди извор]

Економско-привредно и културно средиште, и главни и највећи град Источне Херцеговине је Требиње, који је удаљен само 30 километара од морске обале. Остали већи градови су Билећа, Гацко, Љубиње и Невесиње.

Око 90% Источне Херцеговине административно припада Републици Српској. Општине ове регије су:

Крашка поља[уреди | уреди извор]

Крашка поља на подручју Источне Херцеговине су Билећко поље, Љубињско поље, Гатачко поље, Дабарско поље, Невесињско поље, Планско поље, Попово поље и Фатничко поље.

Планине[уреди | уреди извор]

Источна Херцеговина је планинска област. Од планина се истичу: Зеленгора, Трескавица, Лелија, Маглић,Волујак, Лебршник, Црвањ, Вележ, Баба, Бјелашница, Леотар и многе друге.

Воде[уреди | уреди извор]

Ријеке Источне Херцеговине већином припадагу сливу Јадранског мора (сливови Неретве и Требишњице), са изузетком ријека у сјевероисточном дијелу регије на подручју Општине Фоча, које припадају сливу Дрине (Сутјеска,Тара...). Од језера се истичу природна језера Црвањско, у подножју планине Црвањ, Кладопољско, Орловачко на Зеленгори и многа друга мања језера. Од вјештачких језера истичу се Билећко и Требињско.

Становништво[уреди | уреди извор]

Источну Хрецеговину насењава око 75.000 становника, од којих су већина српске националности.

Култура[уреди | уреди извор]

Културни центар Источне Херцеговине је Требиње. Музеј Херцеговине у Требињу је централна регионална музејска институција Источне Херцеговине. У Источној Херцеговини се налази привремено сједиште Епархије Захумско-херцеговачке и Приморске.

Историја[уреди | уреди извор]

Источна Херцеговина у Републици Српској[уреди | уреди извор]

(Источна) Херцеговина у Републици Српској

Источна Херцеговина у Републици Српској је дио Источне Херцеговине који припада Републици Српској. Ово је највећи дио регије и њој припада око 90% регије, а чини је 9 општина.

Источна Херцеговина у Федерацији БиХ[уреди | уреди извор]

Источна Херцеговина у Федерацији БиХ је дио Источне Херцеговине који припада Федерацији Босне и Херцеговине. Овај дио представља само око 10% регије и чини га једна општина, Општина Равно.

Види још[уреди | уреди извор]

Литература[уреди | уреди извор]