МиГ 1.44
| МиГ 1.44 | ||
|---|---|---|
 | ||
| Опште | ||
| Намена | демонстратор технологија | |
| Посада | 1 | |
| Земља порекла |  Русија
| |
| Произвођач | Микојан | |
| Први лет | 29. фебруар 2000 | |
| Број примерака | 1 прототип | |
| Димензије | ||
| Дужина | 21.7 m | |
| Размах крила | 17 m | |
| Висина | 4.5 m | |
| Маса | ||
| Празан | 18.000 kg | |
| Нормална полетна | 28.600 kg | |
| Макс. тежина при узлетању | 37.000 kg | |
| Погон | ||
| Турбо-млазни мотор | 2 x Сатурн АЛ-41Ф | |
| Потисак ТММ | 2 x 177 kN | |
| Перформансе | ||
| Макс. брзина на Hopt | 2.480 km/h | |
| Долет | 4.000 km | |
| Плафон лета | 17.000–20.000 m | |
Микојан МиГ 1.44 је технолошки демонстратор двомоторног млазног ловца пете генерације. Развила га је руска компанија Микојан.[1]
Развој и дизајн[уреди | уреди извор]
Развој авиона Микојан МиГ 1.44 отпочео је још осамдесетих година двадесетог века у тадашњем Совјетском Савезу, као замена за Сухој Су-27 и као одговор на амерички програм развоја борбеног авиона смањене радарске уочљивости, који је изродио F-22 раптор. Од конструктора авиона се очекивало да авион има смањену радарску уочљивост и могућност супер-крстарења (лет надзвучном брзином без коришћења додатног сагоревања млазног мотора). Рад на пројекту био је знатно отежан и успорен због распада Совјетског Савеза. И поред свих тешкоћа, првенствено финансијских, рад на пројекту је настављен и прототип је успешно направљен. 29. фебруара 2000. године обављен је први пробни лет прототипа. Авионом је током осамнаестоминутног лета управљао тест-пилот Владимир Горбоонов. Други, двадесетчетвороминутни пробни лет, обављен је 27. априла 2000. године. Авион ипак није ушао у серијску производњу и даљи рад на њему је суспендован.[2][3] На московском авиосалону МАКС представљен је обновљени прототип авиона Микојан МиГ 1.44 године 2015. и 2019.
Поједини руски војни аналитичари, попут Дмитрија Дрозденка, верују да је дизајн авиона Микојан МиГ 1.44 имао снажан утицај на дизајн кинеског млазног ловца пете генерације Ченду J-20.[4]
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Russia, Brazil to cooperate on fifth-generation fighter program - sputniknews.com”. Sputnik News (на језику: енглески). 9. 4. 2009. Приступљено 9. 9. 2021.
- ^ Gordon, Yefim (2002). Sukhoi S-37 and Mikoyan MFI: Russian Fifth-Generation Fighter Technology Demonstrators. Warbird Tech. 1. Hinckley, United Kingdom: Midland Publishing. ISBN 978-1-85780-120-0.
- ^ Spick, Mike, ур. (2000). "Mikoyan 1.42": Great Book of Modern Warplanes. Osceola, Wisconsin: MBI Publishing. ISBN 978-0-7603-0893-6.
- ^ „We Found Out What Russia Thinks of China's J-20 Stealth Fighter - nationalinterest.org”. The National interest (на језику: енглески). 16. 6. 2019. Приступљено 9. 9. 2021.
 Фотографија авиона МиГ 1.44. |
