МиГ-15

Из Википедије, слободне енциклопедије
МиГ-15
MiG-15 Hu.jpg
МиГ-15
Опште
Намена Ловац
Посада један члан
Први лет 30. децембра
Почетак производње 1948
Димензије
Дужина 10,86 m
Размах крила 10,08 m
Висина 10,08 m
Површина крила 20,6 m²
Маса
Празан 3 681 kg
Макс. тежина при узлетању 6 045 kg
Погон
Турбо-млазни мотор Климов ВК-1
Потисак ТММ 26,5 kN
Перформансе
Макс. брзина на H=0 1 075 km/h
Тактички радијус кретања 1 860 km
Плафон лета 15 500 m
Брзина пењања 3 000 m/min
Портал:Ваздухопловство
Мотор Климов RD-45 авиона МиГ-15

МиГ-15 (рус. Микоян и Гуревич МиГ-15) је био совјетски ловачки авион са турбо-млазним мотором, из периода краја 1940-их и 1950-их година. Пројектован је у бироу Артјома Микојана и Михаила Гурјевича. Припада првој генерацији борбених авиона на млазни погон.

Посебно је познат по улози коју је имао током Корејског рата, супротстављајући се авиону америчког порекла F-86 Сејбр. На авионима МиГ-15 су летели кинески, сјевернокорејски и совјетски пилоти, а са показаним борбеним карактеристикама је пољуљао мишљења Запада, о сопственој технолошкој супериорности над СССР-ом.

Развој[уреди]

Да би испунио тактичко-техничке захтјеве Совјетског ратног ваздухопловства, за ловцем са турбо-млазним мотором, високих летних карактеристика, пројектни биро МиГ је почео с концепцијом једносједа, средњекрилца, са углом стреле крила од 35 степени. Трупом кружног попречног пресјека, с пито усисником, а на терминезону вертикалног стабилизатора је постављен хоризонтални реп. Стајни органи су типа трицикл, као и код претходног авиона МиГ-9.

Највећи проблем је био недостатак домаћег мотора, с потребним потиском. Међутим, срећном случајношћу британска влада љевичара Клемента Атлија је дозволила Совјетском Савезу да купи потпуно нови млазни мотор Ролс-Ројс Нин (Rols-Royce Nene). Совјети нису губили вријеме у изради копије овог мотора под првобитном ознаком Климов РД-45.[1]

Први лет прототипа И-310 је изведен 30. децембра 1947. године, а серијска производња је почела 1948. године. Почетком 1949, авиони из прве серије МиГ-15 су уведени у оператвну употребу у Совјетско ратно ваздухопловство (ВВС). Крајем 1949. полетио је и прототи] побољшане верзије МиГ-15бис, и тренажни авион двосјед МиГ-15УТИ.

Произведено је укупно више од 10.000 авиона у разним верзијама и у неколико земаља. Произвођен је, по лиценцној документацији, у Чехословачкој (A-102, S-102, CS-102), Пољској (LIM-1, LIM-2, LIM-3) и Кини (JJ-2). МиГ-15УТИ је кориштен као основни млазни тренажни авион у земљама Варшавског пакта дуго времена, пошто МиГ-17 и МиГ-19 нису имали варијанту двосједа. Тек крајем 1950-их се појавио МиГ-21 УТИ, који је замијенио МиГ-15УТИ.

Даљи развојем авиона МиГ-15 настао је знатно побољшани МиГ-17.

Технички опис[уреди]

Авион МиГ-15 је био слободноносећи једномоторни средњокрилац на млазни погон потпуно металне конструкције, са увлачећим стајним трапом типа трицикл (носни точак и два главна исподкрила). Имао је класичну аеродинамичку концепцију са стреласлим крилом. Попречни пресек трупа авиона је био округлог облика. Носећа структура трупа авиона МиГ-15 је била метална монокок конструкција. Авион је био опремљен са једним млазним мотором совјетске производње Климов ВК-1/РД-45Ф са 22,30/27,00 kN потиска. Крила су била металне конструкције, конзолна и самоносећа са две рамењаче од дуралуминијума, стреластог облика са углом стреле од 35о, обложена дуралуминијумским лимом. Конструкције репних крила и вертикални стабилизатор као и кормило правца и висине су били направљени као металне конструкције, обложени дурал-лимом. Изразито велики вертикални стабилизатор давао је карктеристичан (препознатљив) профил овом авиону. Хоринзонтални стабилизатори су се налазили на половини висине вертикалног стабилизатора а облик им је био као и крила стреластог облика, стим што је угао стреле износио 55,7о а вертикални стабилизатор под углом од 40о. Стајни трап је био трицикл диспозиције (носна нога и две ноге испод крила). Носна нога се увлачила испод трупа и то унапред док су се главне ноге улачиле делом у крила а делом у труп авиона. Авион је био наоружан са два топа 23 mm НС-23 (са 80 граната сваки) и једним топом НС 37 калибра 37 mm (са 40 граната) који су се налазили на предњој трбушној страни авиона.

Борбена употреба[уреди]

Поглед сприједа на авион.

Корејски рат[уреди]

У новембру 1950. године, авиони МиГ-15 су уведени у борбу за престиж у ваздушном простору Корејског ратишта. У овим борбама, МиГ-15је био супериорнији од противничког авиона F-86 Сејбр. Био је агилнији, с бољим перфомансама, посебно у вертикалном маневру. Показао је мањи радијус заокрета, већу брзину пењања, на свима висинама лета. Поседовао је већи плафон и већу брзину у хоризонталном лету, изнад висина од 10 670 m. Ове карактеристике су потпуно изненадиле америчке војне стручњаке и конструкторе авиона.

Међутим, боља обученост америчких пилота, радарски нишан, подешеност потребама пилота и савременија опрема, посебно електронска, донијела је Американцима одређену предност. Супериорност у перформансама је довео до промјене размишљања о совјетској технологији на Западу.

1. новембра 1950. 8 авиона МиГ-15 је пресрело 15 ловаца P-51Д Мустанг Америчког ратног ваздухопловства. Оборен је један Мустанг. Касније су МиГови оборили један F-80 Шутинг Стар. То је историјски био први случај да је авион са турбо-млазним мотором оборио противнички авион са турбо-млазним мотором.[2]

Током Хладног рата су се често могле прочитати тврдње САД о односу ваздушних побједа F-86 над МиГ-15 у Кореји, и често је цитиран број од 12:1. Новија истраживања потпуно оповргавају ове тврдње, и често се наводе реалнији односи као 3:1 или 2:1 (оборена 3 Мига наспрам један оборен Сејбр). Треба уз то имати у виду и да је првенствена намена МиГ-ова у Кореји била борба против противничких бомбардера, а намена F-86 је била искључиво борба против МиГ-ова.[3]

Тако су тешки амерички бомбардери Боинг B-29 повучени из дневних операција над Сјеверном Корејом, јер су губици од МиГ-ова били велики. До краја рата су оперисали ноћу. Амерички ловци F-80 Шутинг Стар и F-84 Тандерџет су пребачени на задатке ловца-бомбардера, јер су били инфериорни у борби с авионом МиГ-15.

Период Хладног рата[уреди]

  • 16. децембар 1950. Боинг Р B-29 је оборен изнад Јапанског мора од стране 2 МиГ-15.
  • 19. новембар 1951. МиГ-15бис, пилот А. А. Калугин, присиљава амерички C-47 да се приземљи у Мађарској.
  • 13. јун 1952. Два МиГ-15 ловца обарају Боинг PB-29 близу совјетске далекоисточне обале. 12 Американаца гине.
  • 13. јул 1952. Каталина инцидент: МиГ-15 обара шведски Даглас DC-3 на извиђачкој мисији над Балтичким морем. Три погинула.
  • 7. август 1952. Два МиГ-15 обарају амерички РБ-29 изнад Курилских острва. Девет погинулих.
  • 18. новембар 1952. Четири МиГ-15бис се налазе у борби са 4 америчка морнаричка ловца F9F Пантер близу носача авиона Принстон (USS Princeton) недалеко од Владивостока. Оборена 2 МиГ-15, оштећен један F9F.
  • 10. март 1953. Два МиГ-15 чехословачког РВ пресрећу два F-84 Тандерџета изнад Чехословачке. Јарослав Срамек обара једног Тандерџета.
  • 29. јул 1953. Два МиГ-15бис пресрећу РB-50 у Јапанском мору. Један МиГ-15 је оштећен од митраљеске ватре, РB-50 је оборен. 13 погинулих и несталих, a један члан посаде РB-50 спашен.
  • 17. април 1955. Два МиГ-15 обарају РB-47Е северно од Камчатке. Три погинула.
  • 27. јун 1955. Ел-Ал лет 402 оборен после уласка у Бугарску од два МиГ-15. 58 погинулих.

Суецка криза[уреди]

Египат је имао неколико авиона МиГ-15бис и МиГ-17 током Суецке кризе. Купљени су 1955. из Чехословачке и обука пилота за нове авионе није била завршена. Упркос томе египатски авиони МиГ-15 су оборили најмање 3 непријатељска (Пајпер Каб, Глостер Метеор и Дасо Ураган), уз властите губитке.[4]

Кина[уреди]

Током 1950-их долазило је до честих ваздушних сукоба између снага НР Кине и тајванског Куоминтанга. 1958. прва ваздушна побједа је остварена вођеном ракетом ваздух-ваздух кад је кинески МиГ-15 оборен ракетом Сајдвајндер испаљеном са модификованог Сејбра.

Јуриј Гагарин[уреди]

Први совјетски космонаут Јуриј Гагарин је погинуо у удесу авиона МиГ-15УТИ због слабе видљивости и грешака у комуникацији са земаљском контролом лета.[5]

Авион МиГ-15 у Југославији[уреди]

Југословенске статистике бележе да је од јула 1948 до маја 1954 укупно било 246 повреде ваздушног простора. Ту ваља напоменути, да су убројане и повреде које су начињене од стране комерцијалне авијације, посебно Мађара, а на рути Будимпешта-Тирана. Први случај конкретне повреде млазних ловаца мађарског РВ забележен је североисточно од Суботице 14.јула 1952. Био је то МиГ-15 који је летео на висини од 2.000 метара. Југославија је сматрала, да је напад совјетске армије уз помоћ суседних земаља веома реалан, зато је будност била веома велика и ништа се није препуштало случају. Међутим, нису сви прелети били провокаторски са циљем изазивања сукоба, већ напротив, забележени су и они, који су били израз неслагања пилота са совјетском политиком. За Југославију свакако, најзначајнији су били прелети млазних авиона. Слетањем млазних авиона Југославија је по први пут добила прилику да упозна совјетске летелице са којим су располагали Мађари и Румуни. Први такав пребег забележен је 24. Јула 1953. године, када је у Југославију слетео румунски млазни ловац Јак-23.

Убрзо је за „јаком“ у Југославију у лето 1953. године слетео и први мигов ловац МиГ-15 евиденцијског броја 25, мађарског ратног ваздухопловства. Овај авион МиГ-15 је приликом слетања оштетио ногу стајног трапа и део крила па је морао бити поправљен. После поправке и прегледа авион је преузео Ваздухопловни опитни центар (ВОЦ). Пилоти ВОЦ-а су у највећој тајности испитали летне особине ловца. На том авиону су летели капетани Водопивец (шест летова на ловцу МиГ-15 у трајању од 2,40 сати) и Тодоровић (три лета у трајању од 1,56 сати). Доступни подаци показују да је код овог ловца испитано и стрељачко (топовско) наоружање. Занимање за овај авион је било велико, њега је приликом своје поседе аеродрому Батајница погледао и врховни командант маршал Тито.

Корисници[уреди]

Карактеристике[уреди]

Пројекције авиона МиГ-15.

Врста авиона: ловачки авион

  • Посада: један
  • Први лет прототипа: 30. децембра 1947.
  • Уведен у употребу: 1948.
  • Крај употребе:
  • Конструктор: конструкциони биро Микојан и Гурјевич

Димензије

  • Дужина: 10,86 m
  • Размах крила: 10,08 m
  • Висина: 10,08 m
  • Површина крила: 20,6 m²
  • Аеропрофил крила: ЦАГИ С-10 / ЦАГИ СР-3

Масе

  • Празан: 3 681 kg
  • Оптерећен: kg
  • Највећа полетна маса: 6 045 kg

Погонска група

  • Мотори: један млазни мотор Климов ВК-1, потисак 26 500 N (око 2 700 килограма)
  • Однос потисак/тежина: N/kg

Летне особине[уреди]

МиГ-15УТИ египатског РВ.
  • Највећа брзина: 1 075 km/h на нивоу мора
  • Крстарећа брзина: km/h
  • Радијус дејства: 1 860 km (максимално)
  • Највећи долет: km
  • Оперативни плафон лета: 15 500 m
  • Брзина пењања: m/s

Наоружање[уреди]

  • Стрељачко: Један топ 37 mm Н-37, 2 топа 23 mm НР-23 или НС-23
  • Бомбе и ракете: до 500 kg

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. Gordon, Yefim (2001). Mikoyan-Gurevich MiG-15. Leicester, UK: Midland Publishing. ISBN 978-1-85780-105-7. 
  2. Krylov, Leonid and Yuriy Tepsurkaev. Soviet MiG-15 Aces of the Korean War", Chapter 1. Korean War Resources (KORWALD).
  3. Zampini, Diego. "Russian Aces over Korea Mikoyan-Gurevich MiG-15 Fagot pilots". Acepilots.com, 2008.
  4. Nordeen, Lon O.; Nicolle, David (June 1996). Phoenix over the Nile: a history of Egyptian air power, 1932-1994. Smithsonian Institution Press. ISBN 978-1-56098-626-3. 
  5. Doran, Jamie; Bizony, Piers (1998). Starman: The Truth Behind the Legend of Yuri Gagarin. London. ISBN 978-0-7475-3688-8. 

Литература[уреди]

  • Doran, Jamie; Bizony, Piers (1998). Starman: The Truth Behind the Legend of Yuri Gagarin. London. ISBN 978-0-7475-3688-8. 
  • Gordon, Yefim (2001). Mikoyan-Gurevich MiG-15. Leicester, UK: Midland Publishing. ISBN 978-1-85780-105-7. 
  • Nordeen, Lon O.; Nicolle, David (June 1996). Phoenix over the Nile: a history of Egyptian air power, 1932-1994. Smithsonian Institution Press. ISBN 978-1-56098-626-3. 
  • Donald, David (1997). The Encyclopedia of World Aircraft. Prospero Books. ISBN 978-1-894102-24-7. 
  • Бојан Димитријевић, Југословенско ратно ваздухопловство 1942 - 1992., ИЗСИ и МЦО, Београд, 2012. ISBN 978-86-7403-163-6.
  • Шавров, В. Б. История конструкциий самолетов в СССР 1938 - 1950 гг.. Москва: Машиностроение. 2002. ISBN 5-217-03103-4.
  • Ненад Павловић; МиГ-15 Небеска стрела, Аеромагазин бр. 54, Београд, стр.36-38.

Спољашње везе[уреди]