Сухој Су-47

Из Википедије, слободне енциклопедије
Jump to navigation Jump to search
Су-47
S-37 3 - cropped.jpg
Сухој Су-47
Опште
Намена Вишенаменски ловац
Посада један члан
Произвођач Биро Сухого, Русија
Први лет 1997.
Почетак производње -
Димензије
Дужина 22,6 m
Размах крила 16,7 m
Висина 6,4 m
Површина крила 56 m²
Маса
Празан - kg
Нормална полетна 25.670 kg
Макс. тежина при узлетању 34.000 kg
Макс. спољни терет - kg
Погон
Мотори 2 Д-30Ф6
Потисак 2 × 152 kN
Перформансе
Макс. брзина на Hopt 2.200 km/h
Тактички радијус кретања - km
Долет 3.300 km
Плафон лета 18.000 m
Брзина пењања 233 m/min
Су-47

Сухој Су-47 „беркут“/С-37 „беркут“ (рус. Сухой Су-47 „Беркут“/С-37 „Беркут“, превод: Беркут — „златни орао“; НАТО назив Firkin), такође познат под именом Су-47, С-37 и С-32, је експериментални вишенаменски и суперсонични млазни ловац компаније Сухој са инверзном геометријом крила.

Развој[уреди]

Су-47 створен је као експериментални демонстратор руске технологије која комбинује најновије материјале и најсавршеније fly-by-wire управљачке системе. Прва идеја о стварању авиона са инверзним (обрнуто постављеним) крилима потекла је од немачког Јункерс Ју-287 бомбардера. Ју-287 био је немачки прототип чији су нацрти доспели у руке Совјета 1945. Међутим изградња употребљивог авиона одлагана је до касних осамдесетих година двадесетог века јер ниједан тадашњи материјал није могао издржати силу потиска авиона, што је доводило до пуцања крила. Тек са употребом савремених легура титанијума и угљеничних влакана омогућено је стварање оваквог авиона. Први прототип ловца са инверзним крилима био је амерички Grumman X-29 изграђен 1984. Х-29 је, у односу на Су-47 имао знатно лошије карактеристике лета. Су-47 је прављен као одговор на амерички Х-29 и F-22 Раптор. Међутим, да би се смањили трошкови производње, компанија Сухој је искористила постојећу опрему за Су-27 (опрема за слетање, репна закрилца).

Крила[уреди]

Обрнуто постављена крила дају овом авиону неконвенционалан и карактеристичан изглед због којег носи и надимке као што су „ђаволак“ и „праћка“. Захваљујући оваквим крилима Су-47 је у могућности да изводи сложене маневре при великим нападним угловима а да остане изузетно стабилан. Скоро 90% површине крила је грађено од композитних материјала што додатно појачава њихову стабилност. Ови материјали су употребљени како би крила била што отпорнија на ломњење при дејству јаких центрифугалних сила које се јављају при извођењу сложених маневара. И поред овога Су-47 био је ограничен на брзину од 1,6 маха али је дошло до модификација које су му омогућиле брзину од 2,4 маха. Максимална брзина никада није достигнута у лету због могућности распада крила. Постоје незваничне информације да је руско ваздухопловство испробало Су-47 на брзинама већим од 2 маха али крила нису издржала, што је један од разлога због којег је овај авион остао само прототип.

Предности авиона са инверзним крилима су:

  • Мања дужина писте која је потребна за полетање
  • Мања брзина при блиској борби
  • Већа стабилност при великим угловима напада
  • Већа отпорност на центрифугалну силу
  • Већи домет при подзвучним брзинама
  • Веће управљачке способности у блиској борби.

Кокпит[уреди]

Унутрашњост кокпита овог ловца је израђена да пружи максималан ниво удобности за пилота али и да смањи јак утицај Г-силе при лету. Седиште је нагнуто под углом од 60 степени како би се умањио утицај отпора ваздуха и Г-силе при катапултирању. Управљачке палице су постављене са стране кокпита као код Су-37. Такође, у кокпиту се налази и посебан систем за одржавање живота који додатно умањује утицај Г-силе на пилота. Овакав кокпит омогућава пилоту да избегне непријатељске пројектиле чак и ако су пројектили на малој раздаљини од авиона. У таквим случајевима пилот у Су-47 може поднети Г-силу и до 11,5 G док пилоти у другим ловцима не могу поднети силу већу од 9,5 G. Највећа мана оваквог кокпита је смањена видљивост пилота али услед употребе савремених радарских система ова мана се често занемарује.

Управљачке способности[уреди]

Су-47 има екстремно велику окретност на подзвучним брзинама, омогућавајући летелици да мења угао напада и путању лета врло брзо — што га чини тренутно најпогоднијом постојећом летелицом за блиску борбу, такозвани догфајт (енгл. dogfight). Цена овога је ограничена способност управљања при надзвучним брзинама.

Корисници[уреди]

Тренутно једини корисник прототипа Су-47 је Русија. Овај ловац је створен као демонстратор технологије али компанија Сухој покушава да заинтересује владу Русије и неких других земаља за масовну производњу овог ловца.

Наоружање[уреди]

  • Су-47 има уграђен топ ГШ-30 30 mm са 150 метака, за блиску борбу.
  • Може понети до 12 тона експлозивних направа на 14 спољашњих спојница и унутрашњем спремишту.

Литература[уреди]

  • Радић, Александар (2002). Ваздушна моћ Русије (на језику: (на језику: српски)). Београд. 
  • Encyclopedia of World Military Aircraft (на језику: (на језику: енглески)). London: Aerospace publishing. 1994,; Volume 1,2.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  • Јанић, Чедомир (2003). Век авијације - [илустрована хронологија] (на језику: (на језику: српски)). Беочин: Ефект 1. (COBISS.SR 110428172). 
  • Хлопотоб, О. Д. (2004). История военной авиации от первых летательных аппаратов до реактивных самолётоб (на језику: (на језику: руски)). Москва: АСТ, Москва и Полигон, СПб. 
  • Багратинов, Валерий (2005). Крылья России (на језику: (на језику: руски)). Москва: Эксмо. ISBN 978-5-699-13732-9. 
  • Гордюков, Николай (1994). Первые реактивные истребители Сухого (на језику: (на језику: руски)). Москва: Polygon. ISBN 978-5-88541-003-8. 
  • Лавров, А. Б. (2010). Реформирвание Военно-воздушных сил России (на језику: (на језику: руски)). Москва: Новая армия России. ISBN 978-5-9902620-1-0. 
  • Antonov, Vladimir (1996). OKB Sukhoi (на језику: (на језику: енглески)). Midland: Leicester. ISBN 978-1-85780-012-8.  Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ)
  • Donald, David (1997). The Complete Encyclopedia of World Aircraft (на језику: (на језику: енглески)). NY: Barnes & Noble. ISBN 978-18-9410-224-7. 
  • Donald, David (2000). The Encyclopedia of World Military Aircraft (на језику: (на језику: енглески)). NY: Barnes & Noble. 
  • Gunston, Bill (1995). The Osprey Encyclopaedia of Russian Aircraft 1875—1995. (на језику: (на језику: енглески)). London: Osprey. ISBN 978-1-85532-405-3. 
  • Gunston, Bill (1995). The Encyclopedia of Modern Warplanes (на језику: (на језику: енглески)). New York: Barnes & Noble. 
  • Rendall, David (1999). Jane's Aircraft Recognition Guide (на језику: (на језику: енглески)) (2nd изд.). London: Harper Collins Publishers. ISBN 978-00-0470-980-2. 
  • Monro, Bob (1995). Jane`s Combat Aircraft (на језику: (на језику: енглески)). Glasgow: Harper Collins Publishers.  Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ)
  • David, Isby,C (1997). Jane`s Fighter Combat in the Jet Age (на језику: (на језику: енглески)). London: Harper Collins Publishers. 
  • Shavrov, V.B. History of the aircraft construction in the USSR (на језику: (на језику: енглески)). ISBN 978-5-217-02528-2. 
  • Green, W (2001). The Great Book of Fighters. MBI Publishing. ISBN 978-0-7603-1194-3.  Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ)
  • Winchester, Jim (2006). Military Aircraft of the Cold War (на језику: (на језику: енглески)). San Diego, CA: Thunder Bay Press. 
  • Taylor, Michael (1996). Brassey's World Aircraft & Systems Directory 1996/1997 (на језику: (на језику: енглески)). London: Brassey's. 
  • Taylor, Michael (1999). Brassey's World Aircraft & Systems Directory 1999/2000 (на језику: (на језику: енглески)). London: Brassey's. 

Спољашње везе[уреди]

  • „Zvanični sajt Suhoja” (на језику: (на језику: руски) и (на језику: енглески)). www.sukhoi.org. Приступљено 11. 2. 2011. 
  • „Su-35” (на језику: (на језику: руски) и (на језику: енглески)). www.sukhoi.org. Приступљено 17. 3. 2011. 
  • „ВВС России Кто есть кто:” (на језику: (на језику: руски)). www.airforce.ru. Приступљено 30. јануар 2011. 
  • „Су-47 Беркут” (на језику: (на језику: руски)). Уголок неба. 2004. Приступљено 5. 4. 2011. 
  • „Sukhoi S-37 Berkut 1997.” (на језику: (на језику: енглески)). www.aviastar.org. Приступљено 5. 4. 2011. 
  • „S-37, "Berkut", M.Simonov (Sukhoi Bureau)” (на језику: (на језику: енглески)). www.ctrl-c.liu.se. Приступљено 5. 4. 2011. 
  • „Sukhoi Su-47” (на језику: (на језику: енглески)). www.aerospaceweb.org. Приступљено 5. 4. 2011. 
  • „С-37 Експериментални ловац” (на језику: (на језику: руски)). Русская сила. Приступљено 5. 4. 2011. 
  • „History of Russian Sukhoi Fighter Aircraft” (на језику: (на језику: енглески)). www.b-29s-over-korea.com. Приступљено 11. 2. 2011. 
  • „Suchoj Su-47,” (на језику: (на језику: немачки)). Galerie. Приступљено 2. 4. 2011.