Митар Миљановић

С Википедије, слободне енциклопедије
Митар Миљановић
Лични подаци
Датум рођења(1937-08-05)5. август 1937.
Место рођењаЉубомир,  Краљевина Југославија
Датум смрти24. јануар 2013.(2013-01-24) (75 год.)
Место смртиПале,  Република Српска,  Босна и Херцеговина
Научни рад
ПољеСоциологија
ИнституцијаЕкономски факултет у Сарајеву

Митар Миљановић (Љубомир, 5. август 1937Пале, 24. јануар 2013) био је српски социолог и универзитетски професор.

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођен је 1937. године у Љубомиру код Требиња. Основну четвероразредну школу је завршио у Љубомиру. Осморазредну Државну реалну гимназију је завршио у Требињу. Послије завршене Гимназије завршио је Вишу педагошку школу, група српски језик и књижевност у Сарајеву. Високу стручну спрему је стекао на Факултету политичких наука у Сарајеву. Постдипломски студиј је завршио на Факултету политичких наука у Београду. Докторску дисертацију из социологије је одбранио 1975. године на Филозофском факултету у Сарајеву.[1]
Године 1968. биран је за асистента на Факултету политичких наука у Сарајеву. 1975. године је биран за доцента на предмету социологија на Економском факултету у Сарајеву. Од школске 1992 – 1993. године ради као редовни професор социологије на Економском факултету на Палама. Проф. др Митар Мииљановић био је декан Економског факултет Универзитета у Источном Сарајеву, а такође био је и народни посланик у првом сазиву Народне скупштине Републике Српске. Био је члан првог сазива Народне скупштине БиХ.

Библиографија[уреди | уреди извор]

  • Чему синдикати?, „Комунист“, Београд
  • Схватање синдиката у дјелима Јосипа Броза Тита, КИЗ, „Култура“, Београд
  • Дјелатност и развој синдиката у социјалистичкој Југославији, „Ослобођење“, Сарајево
  • Развој синдиката у БиХ, „Ослобођење“, Сарајево
  • Савремено схватање социјализма у совјетском марксизму – едиција Наука, „Свјетлост“, Сарајево
  • На путевима савременог социјализма, „Веселин Маслеша“, Сарајево
  • Раднички покрет и прогресивне снаге у савременом свету, „Борба“, Београд
  • Хтијења и остварења социјализма, Сарајево, 1992
  • СОЦИОЛОГИЈА, избор текстова, Економски факултет, Сарајево, коаутор
  • Синдикални покрет у БиХ 1905 – 1975. године, Вијеће Савеза синдиката БиХ, коаутор
  • Марксизам и социјалистичко самоуправљање, универзитетски уџбеник, коаутор, „Веселин Маслеша“, Сарајево
  • Синдикални покрет у савременом свијету, Вијеће Савеза синдиката БиХ

Након априла 1992. године:

  • Љубомиру са оданошћу, Завод за уџбенике РС, Српско Сарајево, 1996
  • Брозов пут – сатанин пут за српски народ, Требиње, 1993. године
  • Српске теме, „Ослобођење“, Српско Сарајево, 1996. године
  • Од дипломског рада до доктората, Економски факултет, Пале, 1999. године
  • Једна „ЛЕГЕНДА“ у свјетлу савремености, „Бели анђео“, Шабац, 2000. године
  • Брозови генерали и вазали опет Србе оцрнили, „Бели анђео“, Шабац, 2002. године
  • Јуче, данас, сјутра, „Свет књиге“, Београд, 2003. године
  • Босна и Херцеговина – једна, двије или више истина, Завод за уџбенике и наставна средства РС у Источном Сарајеву, 2004. године
  • Љубомиру с љубављу, Завод за уџбенике РС у Источном Сарајеву
  • НОВА ЕТ ВЕТРА, Дис – цомпанy, Пале, 2004. године
  • АУДИАТУР ЕТ АЛТЕРА ПАРС, „Графокомерц“, Требиње, 2007. године
  • Зборник „Професор др Митар Миљановић", поводом тридесет година научног рада, зборник специјално написаних текстова аутора из РС, ФБиХ и Србије у част Митра Миљановића.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Ин Мемориам”. Економски Факултет Источно Сарајево. Архивирано из оригинала 18. 11. 2016. г. Приступљено 5. 3. 2018. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]