Мрки многобојац
| Мрки многобојац | |
|---|---|
| |
| Nymphalis vaualbum | |
| Научна класификација | |
| Царство: | |
| Тип: | |
| Класа: | |
| Ред: | |
| Породица: | |
| Потпородица: | |
| Племе: | |
| Род: | |
| Врста: | N. vaualbum
|
| Биномно име | |
| Nymphalis vaualbum | |
| Подврсте | |
| |
| Синоними | |
Мрки ногобојац[3][4] (лат. Nymphalis vaualbum) врста је лептира из породице шаренаца (лат. Nymphalidae).
Опис[уреди | уреди извор]
Основна боја крила је пепљастоцрвена, са жућкастим деловима, а на сваком крилу имају по једно бело и неколико црних поља. Руб крила је неправилног облика, назубљен и прати га тамни појас. Доња страна крила је у жуто-браон нијансама са карактеристичном, белом шаром у облику слова „V“. Распон крила им је између 58 и 68 mm.
Лако се распознаје по облику крила, белим мрљама са горње стране крила и белој „V“ шари са доње стране крила. Уз нешто непажње се може заменити са многобојцем и жутоногим многобојцем, а помало наликује неколико ситнијих врста, као што су копривар, егејац и бело оцило.
Распрострањење и станишта[уреди | уреди извор]
Мрки многобојац је изузетно редак лептир који локално настањује централну и источну Европу, одакле се шири на велики део умерене Азије и Северне Америке. Изгледа да популације ове врсте имају редовне флуктуације, бар када је европски део ареала у питању. Познато је и да врста може лако нестати и поново реколонизовати удаљена станишта, а као главни узрочник њеног нестанка се наводи температура у зимском и пролећном периоду[5]. При томе јединке презимљавају као одрасли, након чега постају полно зреле, паре се и полажу јаја. Гусеница се развија током пролећа, а нова генерација одраслих се јавља средином године.
Налажен је дуж путева и чистина у листопадним шумама, покрај река и потока, при чему се код нас најчешће се среће у буковом појасу.
После четрдесетогодишње паузе, од 2009. године је забележено је више јединки, претежно у источној Србији.[6][5] Сада је Србија међу ретким европским државама где се мрки многобојац може редовно видети. Бележен је у читавом брдско-планинском подручју, а стабилне популације постоје у околини Мајданпека са Ђердапом, на Старој и Сувој планини, у подножју Копаоника…
Биљке хранитељке[уреди | уреди извор]
Гусенице се прехрањују различитим врстама биљака, а најчеће на дрвећу из рода врба (Salix spp.) топола (Populus spp.) и брестова (Ulnus spp.)[5].
Галерија слика[уреди | уреди извор]
-
Nymphalis vaualbum -
Nymphalis vaualbum, donja strana
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б Compton Tortoiseshell, Butterflies of Canada
- ^ а б Beccaloni, G.; Scoble, M.; Kitching, I.; Simonsen, T.; Robinson, G.; Pitkin, B.; Hine, A.; Lyal, C., ур. (2003). „Polygonia vau-album”. The Global Lepidoptera Names Index. Natural History Museum. Приступљено 21. 4. 2018.
- ^ „Српски називи дневних лептира (Lepidoptera: Nymphalidae)” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 26. 06. 2013. г. Приступљено 28. 04. 2018.
- ^ Popović, Miloš; Verovnik, Rudi (2018-06-22). „Revised checklist of the butterflies of Serbia (Lepidoptera: Papilionoidea)”. Zootaxa. 4438 (3): 501. ISSN 1175-5334. doi:10.11646/zootaxa.4438.3.5.
- ^ а б в Gascoigne-Pees, Martin; Wiskin, Colin; Đurić, Milan; Trew, Duncan (2014). „The lifecycle of Nymphalis vaualbum ([Denis & Schiffermüller], 1775) in Serbia including new records and a review of its present status in Europe (Lepidoptera: Nymphalidae)”. Nachrichten des Entomologischen Vereins Apollo. 35 (1/2): 77—96. ISSN 0723-9912.
- ^ Поповић, Милош; Ђурић, Милан (2011). Дневни лептири Србије приручник. ХабиПрот.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Биологер – слободан софтвер за прикупљање података о биолошкој разноврсности Архивирано на сајту Wayback Machine (8. октобар 2020)
Литература[уреди | уреди извор]
- Поповић, Милош; Ђурић, Милан (2011). Дневни лептири Србије приручник. ХабиПрот.
- Tolman,T.; Lewington, R.(2008), Collins butterfly guide
