Пређи на садржај

Орден за заслуге Немачког орла

С Википедије, слободне енциклопедије
Орден за заслуге Немачког орла
ЗемљаНемачка
ТипОрден
Додељује сеВојним и цивилним лицима
Додељује се заНемачке и стране држављане
СтатусУкинут

Орден за заслуге Немачког орла (немачки:Verdienstorden vom Deutschen Adler) био је награда немачког нацистичког режима, претежно страним дипломатама. Орден је установио 1. маја 1937. Адолф Хитлер.[1] Престала је да се додељује након слома нацистичке Немачке на крају Другог светског рата у Европи. Ношење Ордена за заслуге Немачког орла било је забрањено у Савезној Републици Немачкој.

Критеријуми

[уреди | уреди извор]

Орден за заслуге Немачког орла био је дипломатска и почасна награда која се додељује истакнутим странцима, посебно дипломатама, који су сматрани наклоњеним нацизму.

Поред награда држављанима других земаља, министар спољних послова Рајха и заштитник Рајха Чешке и Моравске добили су „посебну диплому“ (Sonderstufe), са идентичним ознакама Великог крста Реда. У складу са тим, министар спољних послова Константин фон Нојрат, добио је специјални степен Ордена, додатном наградом Јоахим фон Рибентроп награђен је при његовом именовању за министра спољних послова 1938. године.[2] Године 1943. др Вилхелм Фрик добио је Специјалну диплому након што је постао Рајх заштитник Чешке и Моравске.[3]

Изглед и класе

[уреди | уреди извор]

Крст је заснован на Малтешком крсту са немачким орловима на сваком углу који носе кукасти крст. За војне примаоце Ред је такође садржавао укрштене мачеве. [1] Крст је био окачен на 46 mm дугу црвену траку са пругама у црној, црвеној и белој боји. Награда је, у прва два разреда, такође дошла у облику сребрне или златне осмокраке звезде, са одговарајућим белим малтешким крстом и златним орловима у центру. Укупан изглед и назив Реда представљали су имитацију пруског реда Црног орла, Реда Црвеног орла и Реда Светог Јована (Баиливик из Бранденбурга) .

Од 1937. до 1943. године Орден је представљен у шест одељења:[2]

  1. Велики крст реда немачког орла са звездом ( Grosskreuz des Deutschen Adlerordens )
  2. Орден немачког орла са звездом (Deutscher Adlerorden mit Stern )
  3. Орден немачког орла 1. класе ( Deutscher Adlerorden, Erste Stufe )
  4. Орден немачког орла 2. класе ( Deutscher Adlerorden, Zweite Stufe )
  5. Орден немачког орла 3. класе ( Deutscher Adlerorden, Dritte Stufe )
  6. Немачка медаља за заслуге ( Deutsche Verdienstmedaille)

Јединствени Велики крст Ордена заслуга немачког орла у злату са дијамантима ( Grosskreuz des Deutschen Adlerordens in Gold und Brillanten) was also awarded to Benito Mussolini on 25 September 1937)[2]

Дана 27. децембра 1943. Ред је реорганизован у девет класа:[2]

  1. Велики крст реда немачког орла у злату са звездом ( Goldenes Grosskreuz des Deutschen Adlerordens )
  2. Велики крст реда немачког орла са звездом ( Grosskreuz des Deutschen Adlerordens )
  3. Орден немачког орла 1. класе ( Deutscher Adlerorden, Erste Stufe )
  4. Орден немачког орла 2. класе ( Deutscher Adlerorden, Zweite Stufe )
  5. Орден немачког орла 3. класе ( Deutscher Adlerorden, Dritte Stufe )
  6. Орден немачког орла 4. класе ( Deutscher Adlerorden, Vierte Stufe )
  7. Орден немачког орла 5. класе ( Deutscher Adlerorden, Fünfte Stufe)
  8. Сребрна медаља за заслуге (Silberne Verdienstmedaille)
  9. Бронзана медаља за заслуге ( Bronzene Verdienstmedaille )

Примаоц

[уреди | уреди извор]

Велики крст Ордена за заслуге немачког орла у злату са дијамантима

[уреди | уреди извор]
  • Бенито Мусолини

Велики крст Ордена за заслуге немачког орла у злату са звездом

[уреди | уреди извор]

Велики крст Ордена за заслуге немачког орла у злату додељен је најмање петнаест пута:[2]

Велики крст

[уреди | уреди извор]
  • Луанг Прадитманутхам ( Приди Баномионг), министар спољних послова Тајланда, 1938.[4]
  • Пхиа Рајавангсан, тајландски изасланик и опуномоћени министар у Немачкој (са седиштем у Лондону), 1938.[4]
  • Принц Ван Ваитхаиакон од Сијама, 1938 [4]
  • Хенри Форд добио је Велики крст Немачког орла на свој 75. рођендан, 30. јула 1938.[2][5]
  • Генерал Љубомир Марић, југословенски министар одбране, 21. новембра 1938.[6]
  • Иви Андрићу додељен је Велики крст немачког орла, 19. априла 1939.[7]
  • Јапански маршал Адмирал Исороку Јамамото одликован је великим крстом Ордена немачког орла 9. фебруара 1940.
  • Шведски истраживач Свен Хедин одликован је великим крстом Ордена немачког орла на свој 75. рођендан 19. фебруара 1940.[8]
  • Генерал Олоф Торнел, врховни командант шведских оружаних снага, одликован је великим крстом реда немачког орла 7. октобра 1940.[2]
  • Шведски банкар и индустријски вођа Јакоб Валенберг, одликован великим крстом Ордена немачког орла, Берлин 1941. Вашингтон Национал Рекордс Центер, Суитланд, Мериланд; ВНРЦ, РГ 84, Поверљиви досијеи Стокхолмске делегације 1946-1947, Оквир 4, Америчка делегација, Стокхолм, Државном министарству (бр. 7447), 1946-10-09.
  • Ахиле Старак, секретар Фашистичке партије Италије
  • Јозеф Тисо, римокатолички свештеник, председник Прве Словачке Републике [9]
  • Серафино Мазолини, министар спољних послова, Фашистичка партија Италије 1943. године

Остале класе

[уреди | уреди извор]

Број додељених одликовања је непознат.

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б Australian War Memorial, Birkhäuser Basel, 2008, стр. 106—133, ISBN 978-3-7643-7957-5, Приступљено 2020-12-11 
  2. ^ а б в г д ђ е ж з Nordhoff, Heinrich, (6 Jan. 1899–12 April 1968), Grand Cross of German Federal Order of Merit, with Sash and Star, 1964; Grand Cross, Distinguished Service Order, with Star, 1955; Chairman, Administrative Council, Deutsche Automobil Gesellschaft; President of the Volkswagen enterprise, Oxford University Press, 2007-12-01, Приступљено 2020-12-11 
  3. ^ Orders, Decorations, Medals and Badges of the Third Reich. 1968. 
  4. ^ а б в „Bookshelf, Straits Times Annual, 194”. Manchuria Daily News Online. doi:10.1163/9789004326972_meao_24. Приступљено 2020-12-13. 
  5. ^ Cabadas, Joseph (2004). River Rouge. Motorbooks International. ISBN 978-0-7603-1708-2. 
  6. ^ Bojić, Dušica (2012). Memoari generala i ministra Ljubomira Marića (1878-1960). Udruženje potomaka ratnika 1912-1920. "Ljubomir Marić". ISBN 9788691539702. 
  7. ^ Glišović, Dušan. Ivo Andrić, Kraljevina Jugoslavija i Treći Rajh 1939-1941. 
  8. ^ Wennerholm, Eric (1978). En biografi. Bonnier. ISBN 978-9100436216. 
  9. ^ John Paul Newman (2016). The Slavonic and East European Review. 94 (1): 179. ISSN 0037-6795. doi:10.5699/slaveasteurorev2.94.1.0179 http://dx.doi.org/10.5699/slaveasteurorev2.94.1.0179.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  10. ^ Thomas J. Watson, IBM and Nazi Germany. 
  11. ^ The Public Image of Henry Ford: An American Folk Hero and His Company. ISBN 0814318924. 
  12. ^ Royal Thai Government Gazette (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 24. 02. 2020. г. Приступљено 13. 12. 2020. 
  13. ^ Rudolf Walden 1872-1946. стр. 621. 
  14. ^ Luukkonen, Fanni (1882 - 1947. 


Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Орден_за_заслуге_Немачког_орла&oldid=27843166”