Прва посланица Тимотеју
Књиге Новог завета |
---|
Књиге Старог завета |
Прва посланица Тимотеју је једна од књига Библије и Новог завета. Припада у пасторалне посланице заједно с Другом посланицом Тимотеју и Посланицом Титу. Традиционално се приписује апостолу Павлу, за време његова боравка у Македонији. Посвећена је Тимотеју, Павловом сараднику, који се тада налазио у Ефесу. Скраћеница књиге је 1 Тим.
Аутор посланице
[уреди | уреди извор]Стручњаци су се поделили око ауторства посланице. Већина сматра, да је аутор св. Павле, како и пише у почетку ове посланице: „Од Павла, апостола Исуса Христа, по заповијести Бога спаса нашега и Господа Исуса Христа, нада нашега“ (1 Тим 1,1). Тако су сматрали и хршћани првих векова наше ере. Тек се у последњих 200 година јављају израженије сумње, да пасторалне посланице није написао Павле. Могуће је да их је написао анонимни хршћанин школован у духу Павловог учења. Сматра се, да је пасторалне посланице написао исти аутор. Посланица Титу врло је слична Првој посланици Тимотеју, будући да деле сличне изразе и сличну радњу.
Они који сматрају, да је аутор апостол Павле време настанка посланице смештају пред крај његова живота између 62. и 67. године. Остали сматрају, да је писана крајем I века или у првој половини II века.
Тимотеј
[уреди | уреди извор]Тимотеј се први пута спомиње у Делима апостолским (Дап 16,1). Његова мајка Евникија и бака Лоида се спомињу у Другој посланици Тимотеју (2 Тим 1,5). Тимотеј је упознао Павла, током његове друге посете Листри. Павле га је преобратио на хришћанство и постао његов ментор. Заједно су ишли на бројна мисијска путовања. Тимотеј је помагао Павлу, проповедао и ширио Јеванђеље с њим, али и појединачно.
Садржај посланице
[уреди | уреди извор]У овој посланици Павле охрабрује Тимотеја у његовом мисијском раду. У то време, Тимотеј се налазио у Ефесу. Павле му пише, да остане тамо и настави добар посао. Три године је Павле провео у Ефесу, трудећи се око ширења хршћанства и драго му је, да Тимотеј наставља његов рад. Упозорава Тимотеја на лажне учитеље и заблуде секте енкратизма, „који забрањују женити се, и заповиједају уздржавати се од јела која Бог створи за јело са захвалношћу вјернима о онима који познаше истину (1 Тим 4,3)." Подстиче Тимотеја и вернике, да то одбаце. Саветује Тимотеја „буди углед вјернима у ријечи, у живљењу, у љубави, у духу, у вјери, у чистоти, Докле дођем, пази на читање, утјешавање и учење." (1 Тим 4, 12-13). Павле детаљно пише, које би особине требало да имају црквене старешине (1 Тим 3, 2-7) и ђакони (1 Тим 3, 8-13). У то време, била је расправа о улози жене у Цркви. Павле ауторитет препушта мушкарцима (1 Тим 2, 12) у складу с духом тога времена. И мушкарце и жене позива на молитву и долично понашање. Разборитост и стидљивост су важнији од скупоцених одела и накита (1 Тим 2,9). Павале пише о понашању према различитим групама у Цркви, о старцима, удовицама, робовима, старешинама, породичним односима: „Ако ли ко за своје а особито за домаће не промишља, одрекао се вјере, и гори је од незнабошца. (1 Тим 5,8)". Богатим хршћанима савјетује, да не буду бахати и да се уздају у Бога, а не у несигурно богатство (1 Тим 6,18). У закључку охрабрује и подстиче Тимотеја: „А ти, о човјече Божиј! бјегај од овога, а иди за правдом, побожности, вјером, љубави, трпљењем, кротости. Бори се у доброј борби вјере, мучи се за вјечни живот на који си и позван, и признао си добро признање пред многијем свједоцима. (1 Тим 6, 11-12).
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Нови завет Архивирано на сајту Wayback Machine (24. фебруар 2008) — превод Емилијан М. Чарнић