Прилепуше

С Википедије, слободне енциклопедије

Прилепуше
Временски распон: горњи олигоцен – садашњост[1]
Обична прилепуша, Remora remora
Научна класификација e
Домен: Eukaryota
Царство: Animalia
Тип: Chordata
Класа: Actinopterygii
Ред: Perciformes
Натпородица: Percoidea
Породица: Echeneidae
Rafinesque, 1810[2]
Genera[3]
Синоними

Echeneididae

Прилепуше (Echeneidae) су породица риба која припада реду Perciformes, а по традиционалној класификацији су биле издвојене у посебан ред Echeneiformes, док их неке новије класификације сврставају у ред Carangiformes (заједно са још 5 породица).[4]

Назив су добиле по томе што на врху главе имају пијавку кружног облика којом могу да се прилепе за неку већу животињу, као што су сипе, китови, али и веће рибе и корњаче. Такође, прилепљују се и за бродове. Ова пијавка је настала преображајем леђног пераја. Прилепљујући се, ове рибе добијају заштиту, а и кретање им је олакшано. Такође, лакше проналазе и храну, а најчешће су то или остаци које иза себе остави њихов домаћин или паразити који га нападају. Због тога им домаћини често дозвољавају и да им уђу у уста или шкрге.[5]

Прилепуше су витке и тамне рибе и зависно од врсте дуге од 30 cm до једног метра. Грудна и трбушна пераја су добро развијена, а леђно пераје је релативно далеко позади постављено.[6] Имају велика уста и истурене вилице са малим и оштрим зубима.[5][7]

Карактеристике[уреди | уреди извор]

Предња леђна пераја прилепуша су еволуирала како би им омогућила да се приањају усисом на глатке површине, и већину свог живота проводе држећи се за животињу домаћина као што су кит, корњача, ајкула или ража. Вероватно је реч о узајамном аранжману, јер прилепуша може да се креће по домаћину, уклањајући ектопаразите и лабаве љуспице коже, док има користи од заштите коју пружа домаћин и сталног протока воде кроз њене шкрге.[8] Иако се у почетку веровало да се прилепуше храни честицама из оброка домаћина, показало се да је није тачно; у стварности, њихова исхрана се састоји првенствено од измета домаћина.[9]

Станиште[уреди | уреди извор]

Неке прилепуше, као што је овај Echeneis naucrates, могу се везати за рониоце.

Прилепуше су становници тропских отворених океана, али се повремено налазе у умереним или приобалним водама ако су се везали за велике рибе које су залутале у ова подручја. У средњем Атлантском океану, мрест се обично одвија у јуну и јулу; у Средоземном мору јавља се у августу и септембру. Диск за сисање почиње да се појављује када младе рибе буду дугачке око 1 cm (0,4 in). Када прилепуша достигне око 3 cm (1,2 in), диск је потпуно формиран и прилешуша се тада може закачити за друге животиње. Прилепушина доња вилица излази изнад горње, а животињи недостаје пливачка бешика.[10]

Неке прилепуше се повезују са одређеним врстама домаћина. Обично се налазе везане за ајкуле, манте, китове, корњаче и дугонгове, те отуда и уобичајени називи „сисач ајкула” и „китосисач”. Мање прилепуше се такође причвршћују на рибе као што су туна и сабљарка, а неке мале прилешуше путују у устима или шкргама великих манта, океанских буцања, сабљарки и једрењачких риба.

Однос између прилепуше и њеног домаћина најчешће се сматра комензалним односом, посебно форезије.

Физиологија[уреди | уреди извор]

Research into the physiology of the remora has been of significant benefit to the understanding of ventilation costs in fish.

Remoras, like many other fishes, have two different modes of ventilation. Ram ventilation[11] is the process in which at higher speeds, the remora uses the force of the water moving past it to create movement of fluid in the gills. Alternatively, at lower speeds the remora will use a form of active ventilation,[11] in which the fish actively moves fluid through its gills. In order to use active ventilation, a fish must actively use energy to move the fluid; however, determining this energy cost is normally complicated due to the movement of the fish when using either method. As a result, the remora has proved invaluable in finding this cost difference (since they will stick to a shark or tube, and hence remain stationary despite the movement or lack thereof of water). Experimental data from studies on remora found that the associated cost for active ventilation created a 3.7–5.1% increased energy consumption in order to maintain the same quantity of fluid flow the fish obtained by using ram ventilation.[12]

Other research into the remora's physiology came about as a result of studies across multiple taxa, or using the remora as an out-group for certain evolutionary studies. Concerning the latter case, remoras were used as an outgroup when investigating tetrodotoxin resistance in remoras, pufferfish, and related species, finding remoras (specifically Echeneis naucrates) had a resistance of 6.1–5.5×10-8 M.[13]

Употреба за риболов[уреди | уреди извор]

Неке културе користе прилепуше за хватање корњача. За реп прилешуше се причвршћује конопац или конопац, а када се угледа корњача, риба се пушта из чамца; обично иде директно ка корњачи и причвршћује се за оклоп корњаче, а затим се довлаче прилепуша и корњача. Мање корњаче се овим методом могу потпуно увући у чамац, док се веће довлаче у домет харпуна. Ова пракса је забележена широм Индијског океана, посебно у источној Африци у близини Занзибара и Мозамбика,[14] и у северној Аустралији у близини Кејп Јорка и мореуза Торес.[15][16]

Слични извештаји долазе из Јапана и Америке. Неки од првих записа о „рибљем пецању“ у западној литератури потичу из извештаја о другом путовању Кристофора Колумба. Међутим, Лео Винер сматра да су извештаји о Колумбу апокрифни: оно што је узето за извештаје о Америци можда су заправо биле белешке Колумба изведене из извештаја о Источној Индији, његовој жељеној дестинацији.[17]

Митологија[уреди | уреди извор]

Види још: Echeneis

У давна времена веровало се да прилешуша успорава брод при пловидби. На латинском, remora значи „кашњење”, док име рода Echeneis долази од грчког ἔχειν, echein („држати”) и αῦς, naus („брод”). У значајном извештају Плинија Старијег, прилепуша је окривљена за пораз Марка Антонија у бици код Акцијума и, индиректно, за Калигулину смрт.[18] Модерну верзију приче даје Хорхе Луис Борхес у Књизи имагинарних бића (1957).

Галерија[уреди | уреди извор]

Хронологија[уреди | уреди извор]

QuaternaryNeogenePaleogeneHolocenePleist.Plio.MioceneOligoceneEocenePaleoceneEcheneisQuaternaryNeogenePaleogeneHolocenePleist.Plio.MioceneOligoceneEocenePaleocene

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Friedman, Matt, et al. "An early fossil remora (Echeneoidea) reveals the evolutionary assembly of the adhesion disc." Proc. R. Soc. B 280.1766 (2013): 20131200.
  2. ^ Richard van der Laan; William N. Eschmeyer; Ronald Fricke (2014). „Family-group names of Recent fishes”. Zootaxa. 3882 (2): 001—230. PMID 25543675. doi:10.11646/zootaxa.3882.1.1 Слободан приступ. 
  3. ^ Eschmeyer, W. N.; R. Fricke & R. van der Laan (ур.). „{{{1}}} species.”. Catalog of Fishes. California Academy of Sciences. Приступљено 16. 11. 2019. 
  4. ^ J. S. Nelson; T. C. Grande; M. V. H. Wilson (2016). Fishes of the World (5th изд.). Wiley. стр. 380—383. ISBN 978-1-118-34233-6. Архивирано из оригинала 08. 04. 2019. г. Приступљено 19. 05. 2020. 
  5. ^ а б Маркон Е, Монђини М. 2000. Све животиње света. ИКП Евро, Београд.
  6. ^ „Sharksucker fish's strange disc explained”. Natural History Museum. 28. 1. 2013. Архивирано из оригинала 1. 2. 2013. г. Приступљено 5. 2. 2013. 
  7. ^ Beer, Amy-Jane. Derek Hall. (2012). The Illustrated World Encyclopedia of Marine Fish & Sea Creatures. Leicestershire: Lorenz Books. стр. 235. ISBN 978-0-7548-2290-5. 
  8. ^ Jackson, John (30. 11. 2012). „How does the Remora develop its sucker?”. National History Museum. Приступљено 2. 1. 2016. 
  9. ^ Williams, E. H.; Mignucci-Giannoni, A. A.; Bunkley-Williams, L.; Bonde, R. K.; Self-Sullivan, C.; Preen, A.; Cockcroft, V. G. (2003). „Echeneid-sirenian associations, with information on sharksucker diet”. Journal of Fish Biology. 63 (5): 1176. CiteSeerX 10.1.1.619.4020 Слободан приступ. doi:10.1046/j.1095-8649.2003.00236.x. 
  10. ^ Froese, Rainer; Pauly, Daniel; ур. (2019). "Echeneididae" на Фиш бејсу. [верзија на датум: August 2019]
  11. ^ а б Willmer, Pat; Stone, Graham; Johnston, Ian (2009-03-12). Environmental Physiology of Animals (на језику: енглески). John Wiley & Sons. ISBN 9781444309225. 
  12. ^ Steffensen, J. F.; Lomholt, J. P. (1983-03-01). „Energetic cost of active branchial ventilation in the sharksucker, Echeneis naucrates”. Journal of Experimental Biology (на језику: енглески). 103 (1): 185—192. ISSN 0022-0949. PMID 6854201. 
  13. ^ Kidokoro, Yoshiaki; Grinnell, Alan D.; Eaton, Douglas C. (1974). „Tetrodotoxin sensitivity of muscle action potentials in pufferfishes and related fishes”. Journal of Comparative Physiology. 89: 59—72. doi:10.1007/BF00696163. 
  14. ^ Gudger, E. W. (1919). „On the Use of the Sucking-Fish for Catching Fish and Turtles: Studies in Echeneis or Remora, II., Part 1.”. The American Naturalist. 53 (627): 289—311. JSTOR 2455925. doi:10.1086/279716 Слободан приступ. 
  15. ^ Gudger, E. W. (1919). „On the Use of the Sucking-Fish for Catching Fish and Turtles: Studies in Echeneis or Remora, II., Part 2”. The American Naturalist. 53 (628): 446—467. JSTOR 2456185. doi:10.1086/279724 Слободан приступ. 
  16. ^ MacGillivray, John (1852). Narrative of the Voyage of H.M.S. Rattlesnake, Commanded By the Late Captain Owen Stanley, R.N., F.R.S. etc. During the Years 1846–1850. 2. London: Lords Commissioners of the Admiralty.  (Dr. Gudger's accounts are more authoritative, but this source is noted as an early account that Gudger appears to have missed.)
  17. ^ Wiener, Leo (1921). „Once more the sucking-fish”. The American Naturalist. 55 (637): 165—174. JSTOR 2456418. doi:10.1086/279802. 
  18. ^ Pliny the Elder. „Book 32, Chapter 1”. Natural History.  (cited in Gudger, E. W. (1930). „Some old time figures of the shipholder, Echeneis or Remora, holding the ship”. Isis. 13 (2): 340—352. JSTOR 224651. doi:10.1086/346461. )

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Прилепуше на Викимедијиној остави.


Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Прилепуше&oldid=25922106”