Пређи на садржај

Рибарска поста

С Википедије, слободне енциклопедије
Једна од рибарских пости у Бококоторском заливу, у близини Прчња
Потезање мреже у свитање. Овај посао увек обавља неколико рибара

Рибарска поста је место на морској обали где се после запаса јата извлачи, односно потеже рибарска мрежа (мрежа потезача). То је део обале дужине 100—150 м,[1] са шљунковитим или песковитим дном, које није ограђено и где није изграђена понта или муло, односно место где се мрежа са уловом неометано може извући на обалу.[2]

Историја

[уреди | уреди извор]
Извлачење (потезање) мреже на италијанској обали почетком 20. века

Lовљење ситне рибе (гавице) потезањем мреже једна је од најстаријих традиција у Бококоторском заливу, али и шире на Јадранској обали.[3] Колико су рибарске посте биле значајне у животу рибара говори и податак да су се у свечаним приликама, каква је, на пример, Бадњи дан, оне китиле гранама ловора и маслине подједнако као и куће, дворишта, виногради и воћњаци, понте, барке и бродови.[4] Некада је у Боки било чак 197 рибарских поста

У Бококоторском заливу и данас се ситна риба лови на исти начин.[3] Рибарске посте се користе искључиво ноћу и у раним јутарњим сатима, када се обавља и активност риболова на овај начин. У остатку дана оне се неометано могу користити као купалишта.[2] Захуктала урбанизација, изградња туристичких објеката и немар главни су непријатељи рибара, а рибарским постама, у актуелном градитељском замаху, прети нестајање.[1]

Законска регулатива

[уреди | уреди извор]
Ознака рибарске посте у Боки которској
Рибарска мрежа на пешчаној плажи албанске обале
Током дана, у време туристичке сезоне, рибарска поста претвара се у плажу

У Црној Гори је Институт за биологију мора, заједно са бокељским рибарима, покренуо 2007. године пројекат заштите рибарских поста.[1] Коришћење рибарских пости законски је регулисано „Правилником о начину коришћења, одржавања, заштите, означавања као и дужине обале, називу и мјесту рибарске посте”[5] Према овом правилнику, између осталог, рибари за извлачење мрежа посту могу користити искључиво ноћу, а дању најдуже до седам сати. Такође су дужни да након обављеног риболова оставе посту у стању које омогућава њено неометано коришћење као купалишта.

Правилник предвиђа и заштиту самих пости, па се тако на удаљености од 100 м од рибарске посте не сме одлагати камење, шут, олупине аутомобила и други чврсти предмети који би ометали извлачење мрежа. Такође се део мора уз који се поста налази не сме ограђивати конопцима, пловцима или бовама. У непосредној близини посте не сме се постављати ни јако улично осветљење.[а] Рибарска поста мора бити видно означена металном таблом на којој се налазе подаци о имену и редном броју посте, као и о дужини обале која је чини.

За подручје Боке Которске урађен је и каталог свих постојећих рибарских поста, којих данас има 160, са њиховим називима, географским координатама, дужином и сликама.[7]

У Хрватској је коришћење рибарских поста регулисано „Правилником о риболовним алатима и опреми за господарски риболов на мору”.[8]

Напомене

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Јако улично осветљење онемогућава успешно мамљење и сакупљање рибе на светло ферала (рибарске лампе)[6]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в Комненовић, Ж. (20. 12. 2007). „Заштита рибарских поста”. Политика. Приступљено 25. 6. 2018. 
  2. ^ а б „Ribarske poste”. Zvanična prezentacija. Javno preduzeće za upravljanje morskim dobrom Crne Gore. Архивирано из оригинала 25. 06. 2018. г. Приступљено 25. 6. 2018. 
  3. ^ а б „Tradicija: Dobro jutro s ribarske poste 'Podradinovo'. Kotor TV. Приступљено 25. 6. 2018. [мртва веза]
  4. ^ Bjelica, Gligo. „Božić u zalivskoj dokumentarnoj prozi”. IN4S. Приступљено 25. 6. 2018. 
  5. ^ „ПРАВИЛНИК О НАЧИНУ КОРИШЋЕЊА, ОДРЖАВАЊА, ЗАШТИТЕ, ОЗНАЧАВАЊА, КАО И ДУЖИНИ ОБАЛЕ, НАЗИВУ И МЈЕСТУ РИБАРСКЕ ПОСТЕ”. Службени лист Црне Горе. 8. 4. 2. 2011. Приступљено 25. 6. 2018. 
  6. ^ „Ribarske poste”. Top 1000 najboljih stvari u Crnoj Gori. Архивирано из оригинала 25. 06. 2018. г. Приступљено 25. 6. 2018. 
  7. ^ Каталог рибарских пости (PDF). Котор: Институт за биологију мора. 2008. Архивирано из оригинала (PDF) 19. 03. 2017. г. Приступљено 25. 6. 2018. 
  8. ^ Bilan, Anamarija (4. 10. 2009). „U ribolovu nema "privatne pošte". Zadarski list. Приступљено 25. 6. 2018. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]