Рибарска поста
Рибарска поста је место на морској обали где се после запаса јата извлачи, односно потеже рибарска мрежа (мрежа потезача). То је део обале дужине 100—150 м,[1] са шљунковитим или песковитим дном, које није ограђено и где није изграђена понта или муло, односно место где се мрежа са уловом неометано може извући на обалу.[2]
Историја[уреди | уреди извор]
Lовљење ситне рибе (гавице) потезањем мреже једна је од најстаријих традиција у Бококоторском заливу, али и шире на Јадранској обали.[3] Колико су рибарске посте биле значајне у животу рибара говори и податак да су се у свечаним приликама, каква је, на пример, Бадњи дан, оне китиле гранама ловора и маслине подједнако као и куће, дворишта, виногради и воћњаци, понте, барке и бродови.[4] Некада је у Боки било чак 197 рибарских поста
У Бококоторском заливу и данас се ситна риба лови на исти начин.[3] Рибарске посте се користе искључиво ноћу и у раним јутарњим сатима, када се обавља и активност риболова на овај начин. У остатку дана оне се неометано могу користити као купалишта.[2] Захуктала урбанизација, изградња туристичких објеката и немар главни су непријатељи рибара, а рибарским постама, у актуелном градитељском замаху, прети нестајање.[1]
Законска регулатива[уреди | уреди извор]
У Црној Гори је Институт за биологију мора, заједно са бокељским рибарима, покренуо 2007. године пројекат заштите рибарских поста.[1] Коришћење рибарских пости законски је регулисано „Правилником о начину коришћења, одржавања, заштите, означавања као и дужине обале, називу и мјесту рибарске посте”[5] Према овом правилнику, између осталог, рибари за извлачење мрежа посту могу користити искључиво ноћу, а дању најдуже до седам сати. Такође су дужни да након обављеног риболова оставе посту у стању које омогућава њено неометано коришћење као купалишта.
Правилник предвиђа и заштиту самих пости, па се тако на удаљености од 100 м од рибарске посте не сме одлагати камење, шут, олупине аутомобила и други чврсти предмети који би ометали извлачење мрежа. Такође се део мора уз који се поста налази не сме ограђивати конопцима, пловцима или бовама. У непосредној близини посте не сме се постављати ни јако улично осветљење.[а] Рибарска поста мора бити видно означена металном таблом на којој се налазе подаци о имену и редном броју посте, као и о дужини обале која је чини.
За подручје Боке Которске урађен је и каталог свих постојећих рибарских поста, којих данас има 160, са њиховим називима, географским координатама, дужином и сликама.[7]
У Хрватској је коришћење рибарских поста регулисано „Правилником о риболовним алатима и опреми за господарски риболов на мору”.[8]
Напомене[уреди | уреди извор]
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б в Комненовић, Ж. (20. 12. 2007). „Заштита рибарских поста”. Политика. Приступљено 25. 6. 2018.
- ^ а б „Ribarske poste”. Zvanična prezentacija. Javno preduzeće za upravljanje morskim dobrom Crne Gore. Архивирано из оригинала 25. 06. 2018. г. Приступљено 25. 6. 2018.
- ^ а б „Tradicija: Dobro jutro s ribarske poste 'Podradinovo'”. Kotor TV. Приступљено 25. 6. 2018.[мртва веза]
- ^ Bjelica, Gligo. „Božić u zalivskoj dokumentarnoj prozi”. IN4S. Приступљено 25. 6. 2018.
- ^ „ПРАВИЛНИК О НАЧИНУ КОРИШЋЕЊА, ОДРЖАВАЊА, ЗАШТИТЕ, ОЗНАЧАВАЊА, КАО И ДУЖИНИ ОБАЛЕ, НАЗИВУ И МЈЕСТУ РИБАРСКЕ ПОСТЕ”. Службени лист Црне Горе. 8. 4. 2. 2011. Приступљено 25. 6. 2018.
- ^ „Ribarske poste”. Top 1000 najboljih stvari u Crnoj Gori. Архивирано из оригинала 25. 06. 2018. г. Приступљено 25. 6. 2018.
- ^ Каталог рибарских пости (PDF). Котор: Институт за биологију мора. 2008. Архивирано из оригинала (PDF) 19. 03. 2017. г. Приступљено 25. 6. 2018.
- ^ Bilan, Anamarija (4. 10. 2009). „U ribolovu nema "privatne pošte"”. Zadarski list. Приступљено 25. 6. 2018.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- „ИНСПЕКТОР ЗАБРАНИО МИШКОВИЋИМА ГРАДЊУ: Рибарска поста као штит”. Вечерње новости. 11. 6. 2018. Приступљено 25. 6. 2018.