Српска Нана

За друге употребе, погледајте Нана (вишезначна одредница).

Српска Нана мађ. Alsónána
Некадашња српска православна црква, предата римокатолицима
Застава Грб
Административни подаци
Држава	Мађарска
Регион	Јужна прекодунавска регија
Жупанија	Толна
Становништво
Становништво	‍
—	731
— густина	55,63 ст./km2
Географске карактеристике
Координате	46° 14′ 54″ С; 18° 39′ 35″ И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Површина	13,14 km2
Српска Нана Српска Нана на карти Мађарске
Поштански број	7147
Позивни број	74
Веб-сајт
www.alsonana.hu

Српска Нана или Доња Нана (мађ. Alsónána, Rácnána) је село у Мађарској, у јужном делу државе. Село управо припада Сексардском срезу Тољанске жупаније, са седиштем у Сексарду.

Српска Нана је до почетка 20. века имала значајну српску заједницу. Некадашња српска црква, посвећена Ваведењу Пресвете Богородице, предата је на употребу римокатолицима.

Природне одлике

Насеље Српска Нана се налази у јужној Мађарској, у историјској области Толна. Најближи већи град је Сексард.

Село је смештено на североисточним падинама планине Мечек. 10-ак километара источно протиче Дунав. Надморска висина насеља је приближно 130 метара.

Историја Срба у Нани

Срби од Велике сеобе 1690. године. Срби су увек били у малом броју и удаљени од остатка српског народа у Угарској, асимилују се, па већ крајем 19. века они постају ретки у овим крајевима.

Забележено је 1731. године 12 православних домова у месту. Број становника 1796. године износи 316 православних Срба, а век касније 1890. године њихов број је 166 православних душа. Српско национални корпус се у Нани преполовио.

У месту је 1867. године пописано 206 српских православних душа. По једном податку из 1907. године у Српској Нани има 139 Срба, а број деце је мали, а ипак ради српска основна школа.

Православна црква је грађена 1804. године, а посвећена је празнику Успењу Пресвете Богородице. Храм је 1905. године много бољи изнутра него што се види споља. Постоји ту српска црквена општина, а скупштина је редовна под председништвом Косте Марковића. Општина је мала и сиромашна, а њен црквено-општински посед износи само 3 кј. земље. Парохијско звање је основано 1850. године, а црквене матице се воде од 1861. године. Село је парохијска филијала Батосека, одакле долази по потреби тамошњи свештеник.

У општини "Великој Нани" је 1745. године давано по 5 ф. годишње за школство. Претплатом је купио 1833. године књигу мађарско-српску граматику, учитељ месни Игњатије Ромић. Био је учитељ Ненад Пешић из Доње Нане 1883-1884. године претплатник школског гласила. На расписаном стечају за учитеља у вероисповедној школи у Доњој Нани, 1897. године понуђена годишња плата је износила захваљујући епархијској потпори 163 ф. а сва друга примања од стране општине су била натурална. Постоји 1905. године у месту српска народна школа, а учитељица је Стана Крстић родом из Старог Футога, која је три године у Нани и привремена (ту и 1912). Редовну наставу похађа 16 ђака, а у недељну школу иде осам ученика старијег узраста.

Године 1905. Доња Нана је велика општина у Сексардском срезу, Толнанске жупаније. Ту живи 1432 становника у 281 дому, Немци доминирају. Срба православаца има 198 душа (или 14%) са 29 кућа. Од српских јавних здања помињу се православна црква и народна школа.

Приликом исељавања Срба из новоосноване Мађарске у матицу после Првог светског рата из села се иселило свега 130 преосталих душа.

После Другог светског рата иселила се и већина месних Немаца.

Током 20. века престала је српска православна црква то да буде, јер је уступљена другој верској заједници.

Становништво

Према подацима из 2013. године Српска Нана је имала 731 становника. Последњих година број становника опада.

Претежно становништво у насељу чине Мађари римокатоличке вероисповести.

Спољашње везе

• www.alsonana.hu Званичне странице општине Српска Нана