Дунафелдвар

Из Википедије, слободне енциклопедије
Dunaföldvár
Административни подаци
Држава  Мађарска
Регион Јужна прекодунавска регија
Жупанија Толна (жупанија)
Становништво
Становништво
 —  8.915
 — густина 111,42/км2
Географске карактеристике
Координате 46°48′32″ СГШ; 18°55′05″ ИГД / 46.80889° СГШ; 18.91797° ИГД / 46.80889; 18.91797Координате: 46°48′32″ СГШ; 18°55′05″ ИГД / 46.80889° СГШ; 18.91797° ИГД / 46.80889; 18.91797
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Површина 80,01 км2
Dunaföldvár на мапи Мађарске
Dunaföldvár
Dunaföldvár
Остали подаци
Поштански број 7020
Позивни број 75

Дунафелдвар (мађ. Dunaföldvár) град је у средишњој Мађарској. Дунафелдвар је један од важнијих градова у оквиру жупаније Толна.

Дунафелдвар је имао 8.915 становника према подацима из 2009. године.

Положај града[уреди]

Град Дунафелдвар се налази у средишњем делу Мађарске. Од престонице Будимпеште град је удаљен око 100 километара јужно. Град се налази у западном делу Панонске низије, на левој обали Дунава, на литици изнад реке. Надморска висина града је око 110 метара.

Историја[уреди]

Дана 15. априла 1862. тај градић је "опет буктио и силне су куће изгореле".[1] По подацима из 1905. године у Дунафелдвару живи 12117 становника у 2200 кућа. Насеље се налази на жељезничкој прузи и има жељезничку станицу. Ту ради пет вероисповедних школа.

Срби у Дунафелдвару[уреди]

Населили су га Срби 1690. године, кад је већ био седиште трговине и мануфактуре Толнанске жупаније. Православно парохијско звање је основано 1787. године а црквене матрикуле заведене 1789. године. Српску православну цркву посвећену празнику Силаску Св. Духа, градили су тамошњи Срби у 17. веку. Садашњи храм је подигнут 1787. године у барокном маниру, са елементима неокласицизма. Ктитори иконостаса су били Цинцари, па су натписи на иконама исписани на грчком језику. Нови иконостас је осликао бечки ђак иконописац Павел Ђурковић 1801. године, и то је био његов први већи рад.[2]

Поп Јеротеј Рачанин се након Велике сеобе Срба под Чарнојевићем, идући преко Сентандреје нашао у Дунафелдвару. Био је преписивач црквених књига, минеја и то је наставио да ради док је био парох у том месту.

Стеријину историјску драму набавио је претплатом 1828. године, Јован Пачић ц и к први коњички капетан и "списатељ Србски".[3] Купци српске књиге су 1829. године, били - поред попе и учитеља, Михаил Јанковић црквени епитроп, Михаил от Боити купац, Антоније Хаџић купац.[4] Једини пренумерант историјске књижице у Дунафелдвару 1829. године био је трговац Георгије Раденковић.[5] Претплатници једне српске књиге 1834. године, били су "први" Срби тог места: Георгије Христић парох (1829-1836), Атанасије Чучуловић звонар, Јован Мојсиловић учитељ (ту и 1829) и Јован Деметровић купац (трговац).[6] Књигу о образовању деце купио је 1834. године у Дунафелдвару, Јован Пачић пензионисани коњички капетан.[7]

По митрополијском извештају из 1865. године види се да ту живи мало Срба. Заједно се наводе Дунафелдвар, Белчке, Мазора и Шољт где укупно има 70 Срба православаца, а та једна парохија је међутим прве, највише платежне класе.[8] Гаврило Витковић износи у свом извештају драгоцене податке о нашем становништву. Он наводи да је у Дунафелдвару 1847. године било 126 Срба, а две деценије касније 1867. године њихов број је драстично умањен јер их има само 47 душа.[9]

По српском извору из 1905. године за то место се каже да је велика општина, у којој живи 15 православних Срба у четири српска дома. Постоји једна српска православна црква, која се налази у лошем стању. Српска школа не постоји, а два ученика похађају стране школе. Организована је црквено-школска општина, на чијем је челу поп Василије Хужвик, администратор парохије а парох у Ловри. Он је у Дунафелдвару све: председник, перовођа и старатељ. Парохија је шесте класе, земљишни посед износи 25 кј, а парохијске филијале су: Белчке, Мазора и Шолт. У месту је постојало грчко-источно тј. православно гробље, у којем су сахрањивани Срби, најстарији споменик је из 1790.године.[10] Ту се налази и споменик албанске породице Ђика.

Референце[уреди]

  1. "Србски дневник", Нови Сад 1862. године
  2. "Нин", специјални додатак Динка Давидова, Београд 1990. године
  3. Јован Стерија Поповић: "Живот и витешка војевања славног кнеза Еписког Ђорђа Кастриот Скендербега", Будим 1828. године
  4. Константин Пејчић: "Младен и Доброљуб", Будим 1829. године
  5. Аврам БранковиЋ: "Бој на Наварину...", Будим 1829. године
  6. Константин Пејчић: "Руководитељ к' изгубљеном здрављу", Будим 1834. године
  7. Мојсеј Игњатовић: "Библиотека образовања дечијег у приповедкама, баснама", Пешта 1834.
  8. "Српски летопис", Будим 1866. године
  9. "Гласник друштва српске словесности", Београд 1872. године
  10. Мата Косовац: "Српска православна митрополија Карловачка по подацима из 1905. година", Карловци 1910. године


Галерија слика[уреди]

Спољашње везе[уреди]