Дунафелдвар

Из Википедије, слободне енциклопедије
Dunaföldvár
Административни подаци
Држава  Мађарска
Регион Јужна прекодунавска регија
Жупанија Толна (жупанија)
Становништво
Становништво
 —  8.915
 — густина 111,42/km2
Положај
Координате 46°48′32″ СГШ; 18°55′05″ ИГД / 46.80889° СГШ; 18.91797° ИГД / 46.80889; 18.91797Координате: 46°48′32″ СГШ; 18°55′05″ ИГД / 46.80889° СГШ; 18.91797° ИГД / 46.80889; 18.91797
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Површина 80,01 km2
Dunaföldvár на мапи Мађарска
Dunaföldvár
Dunaföldvár
Dunaföldvár на мапи Мађарска
Остали подаци
Поштански број 7020
Позивни број 75

Дунафелдвар (мађ. Dunaföldvár) град је у средишњој Мађарској. Дунафелдвар је један од важнијих градова у оквиру жупаније Толна.

Дунафелдвар је имао 8.915 становника према подацима из 2009. године.

Положај града[уреди]

Град Дунафелдвар се налази у средишњем делу Мађарске. Од престонице Будимпеште град је удаљен око 100 километара јужно. Град се налази у западном делу Панонске низије, на левој обали Дунава, на литици изнад реке. Надморска висина града је око 110 метара.

Историја[уреди]

Дана 15. априла 1862. тај градић је "опет буктио и силне су куће изгореле".[1]

Срби у Дунафелдвару[уреди]

Српску православну цркву посвећену празнику Силаску Св. Духа, градили су тамошњи Срби у 17. веку. Садашњи храм је подигнут 1787. године у барокном маниру, са елементима неокласицизма. Ктитори иконостаса су били Цинцари, па су натписи на иконама исписани на грчком језику. Нови иконостас је осликао иконописац Павел Ђурковић 1801. године, и то је био његов први већи рад. Јеротеј Рачанин се након Велике сеобе Срба под Чарнојевићем, идући преко Сентандреје нашао у Дунафелдвару. Био је преписивач црквених књига, минеја и то је наставио да ради док је био парох у том месту. Купци српске књиге су 1829. године, били - поред попе и учитеља, Михаил Јанковић црквени епитроп, Михаил от Боити купац, Антоније Хаџић купац.[2] Претплатници једне српске књиге 1834. године, били су "први" Срби тог места: Георгије Христић парох (ту и 1829), Атанасије Чучуловић звонар, Јован Мојсиловић учитељ (ту и 1829) и Јован Деметровић купац (трговац).[3] У месту је постојало грчко-источно тј. православно гробље, у којем су сахрањивани Срби. По митрополијском извештају из 1865. године види се да ту живи мало Срба. Заједно се наводе Дунафелдвар, Белчке, Мазора и Шољт где укупно има 70 Срба православаца, а та једна парохија је међутим прве, највише платежне класе.[4] У самом месту је 1867. године пописано 47 православних душа.

Референце[уреди]

  1. "Србски дневник", Нови Сад 1862. године
  2. Константин Пејчић: "Младен и Доброљуб", Будим 1829. године
  3. Константин Пејчић: "Руководитељ к' изгубљеном здрављу", Будим 1834. године
  4. "Српски летопис", Будим 1866. године


Галерија слика[уреди]

Спољашње везе[уреди]