Толна

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Толна
мађ. Tolna
Tolna Kirche 0057.JPG

Застава
Застава
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Мађарска
РегионЈужна прекодунавска регија
ЖупанијаТолна (жупанија)
СрезСексард
Становништво
Становништво
 — 2017.10.997
 — густина154,71 ст./km2
Географске карактеристике
Координате46°25′25″ СГШ; 18°47′25″ ИГД / 46.42363° СГШ; 18.79025° ИГД / 46.42363; 18.79025Координате: 46°25′25″ СГШ; 18°47′25″ ИГД / 46.42363° СГШ; 18.79025° ИГД / 46.42363; 18.79025
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Површина71,08 км2
Толна на мапи Мађарске
Толна
Толна
Поштански број7130
Позивни број74
Веб-сајт
tolna.hu

Толна (мађ. Tolna, нем. Tolnau) град је у Мађарској. Толна је један од важнијих градова у оквиру истоимене жупаније Толна.

Толна је имала 11.637 становника према подацима из 2009. године.

Географија[уреди]

Град Толна се налази у јужном делу Мађарске. Од престонице Будимпеште град је удаљен око 140 km јужно. Град се налази у западном делу Панонске низије, на левој обали Дунава. Надморска висина града је око 100 m.

Историја[уреди]

Велики пожар десио се у месту у лето 1844. године. Изгорело је 160 кућа, двор и 3000 центи дувана.[1]

У Толни је пре 1848. године постојала Школа за припремање дечијих хранитеља и хранитељки. Одатле је кренуо покрет оснивања дечијих хранилишта по целој Угарској. То су била у ствари прва забавишта "оводе" или "кишдедово", за чување мале деце.[2]

Срби у Толни[уреди]

Српски деспот Ђурађ Бранковић је у 15. веку за Београд у замену добио много угарских поседа, међу којим у Толну.[3] У првој половини 16. века када је пао Срем у турске руке, Срби су се померили на север и стигли у Толну и околину.[4]

Купац Видаковићеве књиге био је 1823. године трговац Георг Чандрић из Толне.[5] Роман преведен са мађарског језика на српски прибавио је 1846. године тамошњи грађанин, адвокат Павел Ђорђевић.[6]

Медина и Толна су били у заједничкој парохији. Ту је пописано 1847. године 332 православне душе, а две деценије потом - 290 Срба православаца. По Витковићевом извештају из 1867. године у самом месту Толни беше само три Српкиње православне.[7]

Године 1905. Толна је парохијска филијала црквене општине у Медини. Ту живи 8510 становника у 1312 кућа. Срба је врло мало; њих 132 душе са 18 кућа.[8]

Становништво[уреди]

По процени из 2017. у граду је живело 10.997 становника.

Демографија
1990.2001.2011.2017.
12.08212.11211.12610.997

Партнерски градови[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ "Пештанско-будимски скоротеча", Будим 1844. године
  2. ^ "Школски лист", Сомбор 1884. године
  3. ^ "Даница", Нови Сад 1867. године
  4. ^ "Гласник друштва српске словесности", Београд 1870. године
  5. ^ Милован Видаковић: "Љубомир у Јелисијуму или Светозар и Драгиња...", трећи део, Будим 1823. године
  6. ^ Никола Јожика: "Лакомислени", роман, Суботица 1846. године
  7. ^ "Гласник друштва српске словесности", Београд 1872. године
  8. ^ Мата Косовац: "Српска православна митрополија Карловачка по подацима из 1905. године", Карловци 1910. године

Спољашње везе[уреди]