Толна

Из Википедије, слободне енциклопедије
Tolna
Административни подаци
Држава  Мађарска
Регион Јужна прекодунавска регија
Жупанија Толна (жупанија)
Становништво
Становништво
 —  11.637
 — густина 171,41/км2
Географске карактеристике
Координате 46°25′25″ СГШ; 18°47′25″ ИГД / 46.42363° СГШ; 18.79025° ИГД / 46.42363; 18.79025Координате: 46°25′25″ СГШ; 18°47′25″ ИГД / 46.42363° СГШ; 18.79025° ИГД / 46.42363; 18.79025
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Површина 71,08 км2
Tolna на мапи Мађарске
Tolna
Tolna
Остали подаци
Поштански број 7130
Позивни број 74

Толна (мађ. Tolna, нем. Tolnau) град је у Мађарској. Толна је један од важнијих градова у оквиру истоимене жупаније Толна.

Толна је имала 11.637 становника према подацима из 2009. године.

Положај града[уреди]

Град Толна се налази у јужном делу Мађарске. Од престонице Будимпеште град је удаљен око 140 километара јужно. Град се налази у западном делу Панонске низије, на левој обали Дунава. Надморска висина града је око 100 метара.

Историја[уреди]

У Толни је пре 1848. године постојала Школа за припремање дечијих хранитеља и хранитељки. Одатле је кренуо покрет оснивања дечијих хранилишта по целој Угарској. То су била у ствари прва забавишта "оводе" или "кишдедово", за чување мале деце.[1]

Историја Срба у месту[уреди]

Српски деспот Ђурађ Бранковић је у 15. веку за Београд у замену добио много угарских поседа, међу којим у Толну.[2] У првој половини 16. века када је пао Срем у турске руке, Срби су се померили на север и стигли у Толну и околину.[3]

Купац Видаковићеве књиге био је 1823. године трговац Георг Чандрић из Толне.[4] Роман преведен са мађарског језика на српски прибавио је 1846. године тамошњи грађанин, адвокат Павел Ђорђевић.[5]

Медина и Толна су били у заједничкој парохији. Ту је пописано 1847. године 332 православне душе, а две деценије потом - 290 Срба православаца. По Витковићевом извештају из 1867. године у самом месту Толни беше само три Српкиње православне.[6]

Године 1905. Толна је парохијска филијала црквене општине у Медини. Ту живи 8510 становника у 1312 кућа. Срба је врло мало; њих 132 душе са 18 кућа.[7]

Референце[уреди]

  1. "Школски лист", Сомбор 1884. године
  2. "Даница", Нови Сад 1867. године
  3. "Гласник друштва српске словесности", Београд 1870. године
  4. Милован Видаковић: "Љубомир у Јелисијуму или Светозар и Драгиња...", трећи део, Будим 1823. године
  5. Никола Јожика: "Лакомислени", роман, Суботица 1846. године
  6. "Гласник друштва српске словесности", Београд 1872. године
  7. Мата Косовац: "Српска православна митрополија Карловачка по подацима из 1905. године", Карловци 1910. године

Галерија слика[уреди]

Спољашње везе[уреди]