Медина (Мађарска)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Medina
Medina - Palace.jpg
Грб
Грб
Административни подаци
Држава  Мађарска
Регион Јужна прекодунавска регија
Жупанија Толна
Срез Сексардски
Становништво
Становништво
 —  769
 — густина 34,6/км2
Географске карактеристике
Координате 46°28′25″ СГШ; 18°38′30″ ИГД / 46.47363° СГШ; 18.64154° ИГД / 46.47363; 18.64154Координате: 46°28′25″ СГШ; 18°38′30″ ИГД / 46.47363° СГШ; 18.64154° ИГД / 46.47363; 18.64154
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Површина 22,24 км2
Medina на мапи Мађарске
Medina
Medina
Остали подаци
Поштански број 7057
Позивни број 74

Медина (мађ. Medina) је село у Мађарској, у Тољанској жупанији. Медина потпада под Сексардски округ.

Медина је важна као једно од 20-ак места у Мађарској са постојећом српском мањинском самоуправом. У селу постоји Српска православна црква, посвећена Светој Тројици[1].

Природне одлике[уреди]

Медина се налази у средишњој Мађарској, у историјској области Толна.

Насеље је положено на месту где панонска равница прелази у прва побрђа (100 метара надморске висине). Величина сеоског атара је 22,24 km2.

Историја Срба у месту[уреди]

Срби су у насељу присутни још од средњег века, али је њихов број посебно нарастао после Велике сеобе. Подаци о првобитној српској православној цркви су из 1720. године. Садашња црква је грађена 1856. године и посвећена празнику Силзак Св. Духа или Духови.[2] Село Медина се налазило у Толњанској жупанији и српско становништво је током 18-19. века расло. Тако је 1731. године ту било 19 српских православних домова. У 1796. години забележено је 209 српских православних душа. Њихов број је 1890. године износио 270 што представља повећање за 61 особу.[3]

Школски оглас за мединску народну школу нудио је кандидату за учитеља основну годишњу плату од 84 ф, остало је било у натури, рачунајући стан и огрев.[4] Српска школа у Медини је 1865. године била претлатник "Школског листа". По Витковићевом извештају 1867. године у Медини је било 286 православних Срба.[5] Између 1880-1883. године учитељ у Медини био је Димитрије Радић (умро). Умро је 1888. године поп Арсеније Десанчић медински парох и месни школски управитељ. Родом је био из Ланчуга, а каријеру је почео као ђакон и учитељ, а затим пуних 50 година служио као свештеник у мединској парохији. Био је тачан и строг нарочито у цркви при богослужењу и при молитви; "ту се није смео мрднути нитко од присутних у храму". Своју библиотеку је поклонио месној школи. За његово време и његовом заслугом је сложно са народом садашњу велику цркву подигао. Стекао је због људских врлина и заслуга право да носи црквен појас. Није му се испунила жеља да и школско здање ново изгради.[6]

Расписан је у лето 1895. године стечај за упражњено место пароха у парохији шесте платежне класе Медини-Рацкозару. Општина Медина године 1896. нема српску школу уређену по закону.[7] Месни учитељ 1899. године био је Ђорђе Сабадош, а умировљен је 1903. године. Расписан је 1902. године стечај за упражњено место учитеља, у српској основној школи у Медини. Његове дужности су биле прописане школском уредбом из 1872. године. Следовала му је основна годишња плата 84 к од црквене општине, 80 к од политичке општине остало је био депутат - у натури: 12 мерова жита, 12 мерова ражи, 16 мерова јечма, четири ланца земље од пофторне школе "на уживање" и поред осталих ситних такси, као куриозитет још по ученику "један осмак жита конопљиште, клејиште и купусиште". Било је ту много посла за учитеља, и то не само наставног! Услове су потписали председник Школског одбора Лука Шимуновић и администратор парохије поп Лукијан Михајловић. После Првог светског рата већи део Срба се иселио у српске делове новоформиране Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.

Референце[уреди]

  1. Magyarországi ortodox templomok | Szakrális építészet
  2. "Нин", специјални додатак Динка Давидова, Београд 1990. године
  3. "Српски сион", Карловци 1895. године
  4. "Школски лист", Сомбор 1867. године
  5. "Гласник друштва српске словесности", Београд 1872. године
  6. "Школски лист", Сомбор 1888. године
  7. "Српски сион", Карловци 1896. године

Становништво[уреди]

Према подацима из 2013. године Медина је имала 769 становника. Последњих година број становника опада[1].

Претежно становништво у насељу чине Мађари римокатоличке вероисповести. Мањине су Срби и Роми.

Извори[уреди]

Спољашње везе[уреди]