Тирс
Тирс(ус) или тирсос (старогрчки : θυρσος) је штап или стабљика витине (Ferula communis L.) прекривена гранама и листовима пузавог бршљана, понекад обавијен тракама, а увек са шишарком бора на врху .
Симболика[уреди | уреди извор]
Тирс је повезан са Дионисом (или Бахусом) и његовим следбеницима, сатирима и менадема. Он је симбол просперитета, плодности, хедонизма и задовољства, генерално, уживања. [1] Наводи се да је тирс био посебан фалус плодности, са шишарком на врху која избацује семе.
Понекад тирс је приказиван у комбинацији са кантаросом, винском посудом , другим симболом Диониса , формирајући мушко - женску комбинацију као краљевским скиптаром и шаром. [2] Витина, штап тирсуса је симбол обрађених поља. Њен осушени сок је извор опорог, веома цењеног зачина асафетиде који зна да буде "храна богова". Бршљан и шишарка бора, представљају шуму, тако да је тирс и симбол јединства поља и шума.[3]
Употреба[уреди | уреди извор]
У грчкој религији, носили су га следбеницима Диониса. Еурипид је писао да је мед капао са штапова тирса које су носиле баханалске менаде. [4] Тирс је био свето оруђе у верским ритуалима и празницима.
Митологија каже да су се тирсуси у рукама Бахуса и његових следбеника претварали у опасно оружје због гвозденог шиљка при врху скривеног у лишћу [5] Отуда се његов тирс зове "копље обавијено листовима пузавице" [6] а за његов врх се мислило да подстиче лудило.[7]
Тирс у литератури[уреди | уреди извор]
У Илијади, Диомед, један од водећих ратника Ахајаца, помиње Тирс говорећи Глауку, једном од ликијских команданата тројанске војске, о Ликомеду, краљу Скироса:
“Он је по светоме брду на Ниси дојкиње бога махнитог Диониса растур'о; тирсусе на тле оне побацаше све, кад људомора стане Ликомед да их останом бије, Дионис се уплаши и сам у вале зарони морске, а Тетида збуњеног бога дочека тада на крило...“[8]
Еурипид у драми Баханткиње тирс експлицитно приписује Дионису као део костима дионизијског култа: “Да подигнем свој Баханалски глас, и прикријем све који реагују у одећу од јеленске коже, и ставим тирс у њихове руке - оружје обавијено бршљановим изданцима ... " Еурипид такође пише , "Постоји груба дивљина у штапу витине – то потпуно поштујем. "
Платон пише у Федону : Мислим да су ствараоци мистерија налазили прави смисао и нису били пуки беспосличари када су давно наговестили да ће онај ко пролази непосвећен и неупућен у свет живети у љуштури, али да ће онај ко уђе у свет после иницијације и пречишћења живети са боговима. "Многи су", како се каже у мистеријама, " носиоци тирса, али мало је мистика", - што значи, како ја тумачим речи, правих филозофа.
У другом делу Гетеовог Фауста, Мефисто покушава да ухвати Лилит, само да би сазнао да ли је она илузија: „Па, тада, високу ћу уловити... / А онда ћу тирс уграбити ! / Са главом борове шишарке“.
-
Сатир у игри са тирсом у десној руци, доле пантер са тирсом (Музеј Лувр). -
Дионис, Аријадна, сатири и менаде (Музеј Лувр). -
Дионис и менада(Музеј Лувр). -
Дионис (Палата Јусупов, Санкт-Петербург). -
Менада (Музеј Лувр).
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Ioannis Kakridis, Ελληνική μυθολογία Εκδοτική Αθηνών 1987 (на грчком)
- ^ Vinum Nostrum. „Red-figure bell krater”. Museo Galileo.
- ^ Wyrtig OE wyrtig
- ^ Euripides, Bacchae, 711.
- ^ Diodorus. iii. 64, iv. 4; Macrobius. Sat. i. 19.
- ^ Ovid. Met. iii, 667
- ^ Hor. Carm. ii. 19. 8; Ovid. Amor. iii 1. 23, iii. 15. 17, Trist. iv. 1. 43.; Brunk, Anal. iii. 201; Orph. Hymn. xlv. 5, 1. 8.
- ^ Хомер, Илијада. Издавач Књига комерц, Београд, VI певање
