Пређи на садржај

Физир ФН

С Википедије, слободне енциклопедије
Физир ФН

Физир ФН
Опште
Намена школски авион за основну обуку
Посада 2 члана
Произвођач Змај из Земуна, Рогожарски из Београда и Албатрос из Ср. Митровице
Први лет 1930.
Почетак производње 1931.
Димензије
Дужина 8,80 m
Размах крила 11,20 m
Висина 3,10 m
Површина крила 32,50 m²
Маса
Празан 820 kg
Макс. тежина при узлетању 1.426 kg
Погон
Клипно-елисни мотор 1 мотор Валтер NZ-120
Снага 88 kW
Перформансе
Макс. брзина на Hopt 120 km/h
Макс. брзина на H=0 140 km/h
Долет 540 km
Плафон лета 6.500 m

Авион Физир ФН (Физир наставни) је југословенски школски двоседи авион намењен основној (почетној) обуци пилота.[1]

Пројектовање и развој

[уреди | уреди извор]
Физир ФН са ознакама Југословенског краљевског ратног ваздухопловства.
Мотор Mercedes уграђен на авион Физир ФН - Мерцедес
Авион Физир Мерцедес 1932.
Хидро авион Физира ФН-Х

Први прототип авиона Физир ФН (Физир наставни) пројектован је и израђен 1929. године у „мајсторској радионици“ инж. Рудолфа Физира у Петроварадину. На том пројекту су заједнички радили инжењери Рудолф Физир, Душан Станков и Иван Рукавина.

"Мајсторска радионица“ инж. Физира није имала капацитета за индустријску производњу авиона, њихова област рада је било пројектовање и израда прототипова. И ако мала, ова радионица је одиграла значајну улогу у развоју југословенског ваздухопловства јер су у њој стасали и обучили се инжењери који су касније постали значајна имена нашег ваздухопловног инжењерства. Многи прототипови успешних авиона из ове радионице су се касније производили у фабрикама авио индустрије Југославије.

Технички опис

[уреди | уреди извор]

Физир ФН је био школски, једномоторни двосед, двокрилац са по једним паром упорница са сваке стране. Конструкција авиона је била мешовита. Носећа конструкција је била претежно направљена од дрвета а комплетна облога, крила и трупа је била од платна.

Труп авиона је био правоугаоног попречног пресека. На почетку трупа се налазила двокрака дрвена елиса са фиксним кораком а иза ње мотор. Носач мотора је био од челичних заварених цеви и зависио је од мотора који се уграђивао. Слично је било и са капотажом мотора, водом хлађени мотори су имали капотажу направљену од алуминијумског лима док мотори са ваздушним хлађењем (радијални мотори) нису имали капотажу. У току производње и експлоатације у овај авион су се уграђивали веома различити мотори, већ у зависности од тога који су се мотори могли наћи на тржишту. Ово је нарочито било изражено у периоду кад су мотори набављани из ратних вишкова. У трупу су биле две просторне кабине смештене једна иза друге (тандем распоред).

Крила су била правоугаоног облика са две рамењаче и заобљеним крајевима. Закрилца су се налазила и на доњим и на горњим крилима међусобно повезана крутим везама. Репне површине су биле исте конструкције као и крило: дрвена носећа конструкција а облога од платна.

Стајни трап је био класичан, фиксан, напред са великим гуменим точковима и зглобном осовином који су омогућавали коришћење лоше припремљених полетно слетних стаза. Амортизација је била или помоћу опруга и гумених котурова (старији типови) или помоћу прстенова од сандова (новији типови). Испод репа авиона се налазила дрљача која је била трећа ослона тачка авиона.

Пошто су се ови авиони производили у три различите фирме (Змај, Рогожарски и Албартос) они су се међусобно разликовали како у технологији производње тако и у физичким и аеродинамичким особинама.

Варијанте авиона

[уреди | уреди извор]
  1. Физир ФН - Мерцедес - са течношћу хлађеним мотором Мерцедес 88kW,
  2. Физир ФН - Валтер - са ваздухом хлађеним мотором Валтер 88kW и
  3. Физир ФН - Марс - са ваздухом хлађеним мотором Валтер-Марс 106kW, (хидроавион у Поморском ваздухопловству популарно звани „Мали Физир").

Оперативно коришћење

[уреди | уреди извор]

Прва три авиона Физир ФН произвела је фабрика авиона Змај за потребе Аероклуба. Због одличних летних карактеристика Команда ваздухопловства је одлучила да њиме замени све школске авионе који су се до тада налазили у употреби за основну обуку. Тада су се у пилотским школама за основну обуку користили следећи авиони: Икарус-ов ŠB 1 (Мали Бранденбург) са мотором Мерцедес 73kW (100 КС) произведен 1924. године и Змај-ев авиона Арно HD-320 са моторима Салмсон од 90 kW (120 КС) произведен 1928. године.

Почев од 1931. године када је Змај произвео и испоручио прву серију од 20 Физира ФН са звездастим мотором Валтер и 10 са редним мотором Мерцедес од 120КС, па до 1939. године Змај је произвео 137 примерака, Рогожарски 40 комада, а 1940. године фабрика Албатрос у Сремској Митровици израдила је још 20 авиона овог типа. Пре рата је за Поморско ваздухопловство урађено четири хидро Физира ФН-Х са пловцима и појачаним моторима Валтер Марс од 106kW. Последњих 10 авиона Физир ФН рађено је од 1943. године у Змају за потребе ваздухопловства НДХ, али су завршени тек по ослобођењу па су предати на употребу Ваздухопловном савезу Југославије.

Заробљени авиони ВВКЈ (Војно Ваздухопловство Краљевине Југославије) су у току Другог светског рата коришћени у италијанској авијацији у Албанији и у НДХ. Авиони Физир ФН су били поуздани, лаки за летење и одржавање тако да су се задржали у употреби дуги низ година (скоро до 1950. године) за основну обуку пилота како војних тако и цивилних тј. спортских.

Земље које су користиле Авион Физир ФН

[уреди | уреди извор]
Мотор Валтер ZN 120 уграђен на авион Физир ФН
Мотор Валтер Марс уграђен на хидроавион Физир ФН ("Мали Физир")

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Физир ФН[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала 18. 12. 2019. г. Приступљено 24. 03. 2014.  Сукоб URL—викивеза (помоћ)

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Зачетници авијације, ИРО „Вук Караџић“ и „Службени лист СФРЈ“, Београд, 1988.
  • Д. Лучић: Основи практичне аеродинамике са описима аероплана, Библиотека „Ваздухопловног Гласника“, Нови Сад, 1936,
  • О. Петровић., Војни аероплани Краљевине СХС/Југославије (Део II: 1931 – 1941.), Лет 3/2004. Београд, 2004.
  • 3. Ж. Вељовић., Пет деценија Змаја, ИПМ Змај Земун, 1972.
  • В. Илић., Школе војног ваздухопловства Краљевине СХС/Југославије, Лет 3/2004. Београд, 2004.
  • Војна енциклопедија, Београд, 1971.
  • С. Микић; Историја југословенског ваздухопловства, Шт. Д. Грегорић, Београд,1933.
  • Ш. Оштрић и М. Мицевски.; Летећи Чунови: Чамци који лете - летилице које плове, Изложба фотографија, Галерија '73, Београд, 14-27. септембра 2007. год.
  • В. Микић; Зракопловство НДХ 1941 - 1945, ВИИВЈ, Београд, 2000.
  • Јанић, Чедомир; Петровић, Огњан (2010). Век авијације у Србији 1910-2010, 225 значајних летелица. Београд: Аерокомуникације. ISBN 978-86-913973-0-2. 
  • Јанић, Чедомир; Петровић Огњан (2017). Творци ваздухопловства Краљевине Југославије (на језику: (језик: српски)). Београд: Музеј науке и технике. ISBN 978-86-82977-60-5. 
  • Isaić, Vladimir; Frka, Danijel (2010). Pomorsko zrakoplovstvo na istočnoj obali Jadrana 1918-1941. (prvi dio) (на језику: (језик: хрватски)). Zagreb: Tko zna zna d.o.o. ISBN 978-953-97564-6-6. 
  • Grey, C.G. (1972). Jane's All the World's Aircraft 1938. London: David & Charles. стр. 47d—48d. ISBN 978-0-7153-5734-7. 
  • Gunston, Bill (1989). World Encyclopaedia of Aero Engines (2 изд.). Wellingborough: Patrick Stephens Ltd. ISBN 978-1-85260-163-8. 
  • Ђокић, Небојша; Надовеза, Бранко (2017). Ваздухопловна индустрија Краљевине СХС. Београд: Метафизика. ISBN 978-86-7884-210-8. 
  • „Аероплан Физир за почетну пилотажу са мотором Валтер 120KS или Мерцедес 100KS”. Ваздухопловни гласник (на језику: (језик: српски)). Нови Сад: ВВКЈ. 7: strana 88—92. јули 1930. 
  • „Ваздухопловне утакмице за пехар Њ.В. краља Александра I”. Ваздухопловни гласник (на језику: (језик: српски)). Нови Сад: ВВКЈ. 9: strana 142. септембар 1932. 
  • Kolo, Aleksandar (1991). „Dejstva Pomorskog vazduhoplovstva Jugoslovenske mornarice”. Aeromagazin (на језику: (језик: српски)). Beograd: BB Soft. specijal: 24 — 29. ISSN 1450-6068. 
  • Oštrić, Šime (1991). „Armijsko vazduhoplovstvo”. Aeromagazin (на језику: (језик: српски)). Beograd: BB Soft. specijal: 30 — 32. ISSN 1450-6068. 
  • Micevski, Milan (1991). „Pod tuđim zastavama”. Aeromagazin (на језику: (језик: српски)). Beograd: BB Soft. specijal: 36 — 40. ISSN 1450-6068. 
  • Oštrić, Šime (2000). „Krila domaćih ruku i pameti”. Aeromagazin (на језику: (језик: српски)). Beograd: BB Soft. 21: 32 — 34. ISSN 1450-6068. 
  • Боснић, Петар (2003). „Домаћи школски и прелазни авиони 1924-1941. године”. Наша крила (на језику: (језик: српски)). Београд: Југословенски Аероклуб "Наша крила". 36: 7—9. ISSN 0354-5121. 
  • Ђокић, Небојша; Радовановић, Радован (2017). „СТВАРАЊЕ ВАЗДУХОПЛОВСТВА КРАЉЕВИНЕ СХС И ФОРМИРАЊЕ РАТНЕ ДОКТРИНЕ”. Записи (на језику: (језик: српски)). Пожаревац: Историјски Архив Пожаревца. 6: 113 — 126. ISSN 2334-7082. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]