Хипоксемија
| Хипоксемија | |
|---|---|
 | |
| Анимација нормалне оксигенације | |
| Класификација и спољашњи ресурси | |
| Специјалност | физиологија |
| МКБ-10 | R09.0, T71 |
| МКБ-9-CM | 799.0 |
| MeSH | D001238 |
Хипоксемија (грчки: hypo - смањено и haima - крв и лат. речи oxygenium - кисеоник), стање је смањене оксигенације артеријске крви (смањен РаО2), настало као последица, недостатка кисеоника у удахнутом ваздуху, респирацијских болести, болести плућа, срчаносудовних болести и срчаних шантова. У пракси се често уместо хипоксемије користи термин аноксемија, који у суштини значи да у крви уопште нема кисеоника.[1]
Етиологија[уреди | уреди извор]
У физиологији се описује пет основних разлога за настанак хипоксемије:[1]
- Недовољна количина кисеоника у удахнутом ваздуху
- Недовољне количине кисеоника у атмосферском ваздуху (нпр током успона на високе планине или летења)
- Недовољна количина кисеоника у медицинским апаратима (хипо и хипербаричним, коморама) или болничким кисеоничким системимима из којих пацијент удише ваздух (кисеоничке маске и других респиратора) у системима за подводно роњење,[2]
- Хиповентилација
- Болести плућа
- Сужење промера дисајних путева (изазвани спазмом, отоком слузокоже, накупљеним секретом, страним телима или туморозним израслинима),
- Смањена размена кисеоника кроз алвеоларну мембрану због; њеног задебљања, присуства секрета и крви у алвеолама и смањења површине алвеоларне мембране (одстрањењем дела плућа из фунције након оперативних захвата на плућима туберкулозе, тумора и емфизема).
- Десно-леви срчани шантови
Венско-аертеријси шант, карактерише се мешањем венске (слабо засићене кисеоником) крви са артеријском (богатом кисеоником) што има за последицу пад концентрације кисеоника у артеријама.
- Поремећај транспорта кисеоника до ткива
- Анемија и поремећаја у структури хемоглобина,
- Општа инсуфицијенција циркулације (срчани застој, поремећај ритма срца),
- Поремећаја периферне циркулације (изазван спазамом, тромбозом, артериосклерозом, упалним процесима периферних крвних судова),
- Оток (едем) ткива
- Неспособност ткива да користе кисеоник
- Тровања, изазвана оштећењем метаболичких процеса у ћелији,[3]
- Недостатак ћелијских ензима изазван смањеном количином витамина Б и другим узроцима
Патофизиологија[уреди | уреди извор]
Дејство хипоксемије на организам зависи од брзине њеног настанка, тежине и дужине трајања, и карактерише се следећим знацима и симптомима.[4]
- Смањење менталних активности
Поремећај менталних активности изазван хипоксемијом карактерише се; слабим памћењем, заборавношћу, успореним мисаони ток, поспаношћу, еуфоријом, главобољом, мучнинином) све до појаве трзаја (конвулзија) и настанка коме и смрти.
- Смањење радне способности мускулатуре
Овај поремећај карактерише се; успореним ходом, осећајем немоћи, ослабљеним и успореним рефлексима, лошом координацијом моторичких покрета и неадекватном акомодацијом ока.
- Депресија респираторног центра
Депресија респираторног центра је терминална фаза у развоју хипоксемија коју прати губитак свести, кома и смрт.
Клиничка слика[уреди | уреди извор]
Клиничк слика може бити праћена веома оскудним знацима и симптомимима ако хипоксемија и хиперкапнија настају постепено. Најчешћи симптоми су;
- Главобоља мучнина и повраћање
Тешка и веома упорна главобоља у виду шлема, праћена осећајем пуне или празне главе, често праћена мучнином и повраћањем, представља први и веома поуздан знак наглог погоршања.
Главобоље могу бити праћене погоршањем оштрине вида, акомодације и сужењем видног поља.
- Промене у функцији нервног сиситема
Инверзија сна и сомноленција (поспаност), нарочито после оброка, симптоми су који указују на погоршање стања. У вези с овим запажа се промена карактера, најпре у виду раздражљивости, затим еуфорија, самозадовољство, самохвалисавост, вулгарност, грубост и агресивност. Погоршање стања прате тежи психички поремећаји као: конфузност, дезорјентисаност у времену и према личностима, до акустичних халуцинација и психозе, знаци који претходе коми.
Од неуролошких знакова у почетку постоји дисграфија (дрхтање, испуштање или понављање слова и речи), касније настаје флаппинг тремор појединих група мишића, нарочито у пределу лица, затим горњих екстремитета, касније целог тела а могу се јавити и прави епи напади.
- Срчаносудовни поремећаји
Нагло погоршање хипоксемије и хиперкапније праћено је тахикардијом (убрзан рад срца) и артеријском хипертензијом.
- Општи знаци
Кожа је цијанотична (модра), топла и влажна. Лице је подбуло, очи сјајне, поглед бљештав, егзофталмуса (истурене очне јабучице). Изглед лица - жабљи фациес.
На плућима постоји отежано дисање, кашаљ са искашљавањем, рад дисајне мускулатуре је појачан а са погоршањем се јавља и абдоминални тип дисања. Касније је дисање површно.
Услед погоршање хипоксемије праћене хиперкапнијом настају олигурија (смањено излучивање мокраће), протеинурија и азотемија. Од великог значаја је ии дехидратација која настаје и веома отежава вентилацију.
Дијагноза[уреди | уреди извор]
Дијагноза хипоксемије поставља се на основу анамнезе, клиничке слике, објективног прегледа, рендгенографије плућа, ЕКГ-а, анализе гасова у артеријској крви.[5]
Терапија[уреди | уреди извор]
Лечење пацијената са хипоксемијом изазване хроничном плућном инсуфицијенцијом а нарочито њеним акутним погоршњем, спроводи се у специјализованим Пулмолошким јединицама за интензивну негу и лечење.
Тарапија обухвата примену континуиране оксигенотерапија уз контролу гасова у крви, антибиотика, бронходилататора, кортикостероида, рехидратације и других симптоматских лекова.[6]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б Arthur C. Guyton Medicinska fiziologija, Medicinska knjiga-Beograd-Zagreb 1990
- ^ Mathieu 2006.
- ^ K E Hobler and L C Carey Effect of acute progressive hypoxemia on cardiac output and plasma excess lactate. pubmed
- ^ Lorenzo Del Sorbo, Erica L. Martin, V. Marco Ranieri . Hypoxemic Respiratory Failure In: Murray & Nadel's Textbook of Respiratory Medicine, Robert J. Mason, V. Courtney Broaddus, Thomas R. Martin, Talmadge E. King, Dean E. Schraufnagel, John F. Murray and Jay A. Nadel (editors) . (5th изд.). Philadelphia: Saunders Elsevier. 2010. ISBN 978-1-4160-4710-0. Недостаје или је празан параметар
|title=(помоћ) - ^ Gilles Bouvenot, Pathologie médicale : pneumologie, néphrologie, cancérologie, nutrition, Masson, Paris, 1994
- ^ Kane B, Decalmer S,O Driscoll BR. Emergency oxygen therapy: from guideline to implementation.. Breathe. 9: 247—254. 2013. Недостаје или је празан параметар
|title=(помоћ)
Литература[уреди | уреди извор]
- Altland PD, Brubach HF, Parker MG, Highman B. (јануар 1967). „Blood gases and acid-base values of unanesthetized rats exposed to hypoxia.”. Am J Physiol. 212 (1): 142—148. PMID 6015996. doi:10.1152/ajplegacy.1967.212.1.142..
- Cain SM. (септембар 1965). „Appearance of excess lactate in anesthetized dogs during anemic and hypoxic hypoxia”. Am J Physiol. 209 (3): 604—610. PMID 5837745. doi:10.1152/ajplegacy.1965.209.3.604..
- HUCKABEE WE. (фебруар 1958). „Relationships of pyruvate and lactate during anaerobic metabolism.”. I. Effects of Infusion of Pyruvate or Glucose and of Hyperventilation. J Clin Invest. 37 (2): 244—254..
- Mathieu, Daniel (2006). Handbook on Hyperbaric Medicine. Springer. ISBN 978-1-4020-4376-5.
- William P., PhD. Fife; Jolie, PhD. Bookspan. Jain, Kewal K. (2004). Textbook of Hyperbaric Medicine. Seattle: Hogrefe & Huber Publishers. ISBN 978-0-88937-277-1.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
| Класификација |
|---|
 | Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |
