Хртић

Координате: 45° 05′ 21″ С; 16° 21′ 45″ И / 45.089047405923424° С; 16.36248322537986° И / 45.089047405923424; 16.36248322537986
С Википедије, слободне енциклопедије

Хртић
Административни подаци
ДржаваХрватска
ЖупанијаСисачко-мославачка
ОпштинаДвор
ОбластБанија
Становништво
 — 2011.112
Географске карактеристике
Координате45° 05′ 21″ С; 16° 21′ 45″ И / 45.089047405923424° С; 16.36248322537986° И / 45.089047405923424; 16.36248322537986
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Апс. висина195 m
Хртић на карти Хрватске
Хртић
Хртић
Хртић на карти Хрватске
Хртић на карти Сисачко-мославачке жупаније
Хртић
Хртић
Хртић на карти Сисачко-мославачке жупаније
Остали подаци
Поштански број44440 Двор
Позивни број+385 44

Хртић је насељено мјесто у општини Двор, у Банији, Сисачко-мославачка жупанија, Хрватска.

Историја[уреди | уреди извор]

Село Хртић је највише страдало за време Другог светског рата када је од стране усташа и Немаца, паљено и пљачкано неколико пута. Доста становника овог малог банијског села је било у партизанима. Два позната партизана са Хртића су Сава Гајић, командант Петог дворског батаљона и Урош Слијепчевић, који је био политички комесар Шеснаесте банијске бригаде.[1] Хртић је ослобођен 1. маја 1945. године, када је и сам Двор ослобођен.

Хртић се од распада Југославије до августа 1995. године налазио у Републици Српској Крајини (РСК).

Становништво[уреди | уреди извор]

На попису становништва 2011. године, Хртић је имао 112 становника.[2]

Националност[3] 1991. 1981. 1971. 1961.
Срби 250 237 304 358
Југословени 6 28
Хрвати 2 5 3 6
остали и непознато 2 1 1
Укупно 260 271 308 364
Демографија[3]
Година Становника
1961. 364
1971. 308
1981. 271
1991. 260
2001. 106
2011. 112

Попис 1991.[уреди | уреди извор]

На попису становништва 1991. године, насељено место Хртић је имало 260 становника, следећег националног састава:

Попис 1991.‍
Срби
  
250 96,15%
Југословени
  
6 2,30%
Хрвати
  
2 0,76%
непознато
  
2 0,76%
укупно: 260

На Хртићу су живеле следеће породице: Кладари, Гајићи, Томашевићи, Гаћеше, Слијепчевићи, Месари, Тадићи, Татићи, Цветковићи и Ивановићи.

У овом селу је живео већински број Срба до 7. августа 1995. године, а данас у овом селу живи претежно старо српско становништво које има у просеку од педесет до осамдесет година.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „I N M E M O R I A M — UROŠ SLIJEPČEVIĆ”. Banija Online (на језику: српски). Приступљено 2020-05-18. 
  2. ^ „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. 2011. Приступљено 23. 11. 2013. 
  3. ^ а б Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]