Двор (насеље)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Двор
Грб
Грб
Административни подаци
Држава  Хрватска
Област Банија
Жупанија Сисачко-мославачка
Општина Општина Двор
Становништво
Становништво
 — (2011) 1.406
Географске карактеристике
Координате 45°04′13″ СГШ; 16°22′40″ ИГД / 45.07015279788947° СГШ; 16.377750182879602° ИГД / 45.07015279788947; 16.377750182879602Координате: 45°04′13″ СГШ; 16°22′40″ ИГД / 45.07015279788947° СГШ; 16.377750182879602° ИГД / 45.07015279788947; 16.377750182879602
Временска зона UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Двор на мапи Хрватске
Двор
Двор
Двор на мапи Сисачко-мославачке жупаније
Двор
Двор
Двор на мапи Сисачко-мославачке жупаније
Остали подаци
Поштански број 44440 Двор
Позивни број +385 44
Регистарска ознака SK

Двор (раније Двор на Уни и Подови) је градић и средиште истоимене општине у Банији, Сисачко-мославачка жупанија, Република Хрватска. У односу на положај и већинско српско становништво, у току последњег рата, општина Двор се налазила у саставу Републике Српске Крајине. Завршетком рата, становништво готово у целини напушта тај простор. Данас се један део, углавном старијег становништва, вратио у своје домове. Градић Двор налази се на реци Уни.

Историја[уреди]

Након повлачења Турака 1718. године започиње утврђивање границе на обали реке Уне и изградња насеља које се налазило на тераси (подови) па је зато добило име Подови. Подови постају саставни дио Војне крајине; након што је 1775. године цар Јосип II посјетио границу и преспавао у Подовима, Подови мијењају име у Двор. За време Краљевине Југославије мјесто добија име Двор на Уни, а после Другог светског рата углавном се назива Двор.

Други свјетски рат[уреди]

Усташе се нису задовољавале само тиме што би Српкиње једноставно убијали, већ су их као и њихове очеве, синове, браћу и мужеве пре убиства страшно злостављали. У срезу Двор на Уни „женама су секли ноге до колена и стављали их тако на коње да јашу. Неке, пак, жене децембра месеца 1941. године натерали су да читаву ноћ ходају по студеном потоку Зрињски, све док нису од студени умрле“.[1]

Раду Вуњца, служитеља суда из Двора на Уни, усташе су живог ексерима кроз ноге приковале за патос, а руке му разапели и прикуцали за зид. У том ставу умирао је шест сати у страшним мукама.[2][3][непоуздан извор?]

Распад СФРЈ[уреди]

Двор се од распада Југославије до августа 1995. године налазио у Републици Српској Крајини. Током агресије на РСК, 7. августа 1995. године хрватска војска заузела је Двор протеравајући већинско српско становништво у граду и околини.

Привреда[уреди]

Становништво се, највећим делом, бави сточарством, а присутна је и прерађивачка индустрија.

Образовање[уреди]

  • Основна школа Двор
  • Дечји вртић „Сунце“
  • Библиотека и читаоница Двор

Удружења[уреди]

  • Српско културно друштво „Просвјета“, Двор
  • Пчеларско удружење „Кестен“, Двор
  • КУД Поуњски плетер

Становништво[уреди]

Националност[4] 1991. 1981. 1971. 1961.
Срби 1.993 1.452 1.329 831
Југословени 149 417 38 6
Хрвати 135 138 200 233
остали и непознато 74 58 62 18
Укупно 2.351 2.065 1.629 1.088
Демографија[4]
Година Становника
1961. 1.088
1971. 1.629
1981. 2.065
1991. 2.351
2001. 1.313
2011. 1.406

Попис 1991.[уреди]

На попису становништва 1991. године, насељено место Двор је имало 2.351 становника, следећег националног састава:

Попис 1991.‍
Срби
  
1.993 84,77 %
Југословени
  
149 6,33 %
Хрвати
  
135 5,74 %
Муслимани
  
20 0,85 %
Црногорци
  
7 0,29 %
Македонци
  
3 0,12 %
Мађари
  
1 0,04 %
Чеси
  
1 0,04 %
неопредељени
  
24 1,02 %
непознато
  
18 0,76 %
укупно: 2.351

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Страњаковић 1991.
  2. ^ Највећи злочини садашњице : (патње и страдање српског народа у Независној Држави Хрватској од 1941-1945), Др. Драгослав Страњаковић, Горњи Милановац, Дечје новине (1991.), стр. 213
  3. ^ Тодор Љубичић, пензионер из Сиска, Младеновац 13.5.1942. год. (П)
  4. 4,0 4,1 Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Литература[уреди]

  • Gelo, Jakov (1998). Narodnosni i vjerski sastav stanovništva Hrvatske, 1880-1991: po naseljima. Zagreb: Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske. ISBN 978-953-6667-07-9.