Пређи на садржај

Црква Преноса моштију Светог оца Николаја у Темишвару

С Википедије, слободне енциклопедије
Црква Преноса моштију Светог оца Николаја
Црква 1916. године
Основни подаци
Статусисторијски споменик
Типправославни црква
ЈурисдикцијаСрпска православна црква
ЕпархијаТемишварска
Оснивање1793.
ПосвећенПренос моштију Светог оца Николаја
Архитектура
СтилБарокни
Локација
МестоТемишвар
Држава Румунија
Координате45° 45′ 55.55″ N 21° 12′ 26.5″ E / 45.7654306° С; 21.207361° И / 45.7654306; 21.207361
Црква Преноса моштију Светог оца Николаја на карти Румуније
Црква Преноса моштију Светог оца Николаја
Црква Преноса моштију Светог оца Николаја
Црква Преноса моштију Светог оца Николаја на карти Румуније

Црква Преноса моштију Светог оца Николаја је православна црква у градском насељу Мехала, Темишвар, Румунија. Припада Епархији темишварској Српске православне цркве. Једна је од три српске православне цркве у Темишвару и историјски је споменик Румуније.[1]

Историја

[уреди | уреди извор]

Градња цркве је започета 1786. године када су се почели копати њени темељи, а завршена 1793. године када је обављено њено освећење. Унутрашњост храма је дорађена 1819. године, Георг Либлајтнер је израдио нову столарију, а Сава Петровић сликао иконостас. Када је рађено зидно сликарство није познато. Црква је страдала у догађајима 1848—1849. пошто је мађарска војска опседајући град, цркву претворила у шталу и одузела јој свих пет звона. Звона су коришћена за прављење топова. Оправке на спољашњем изгледу су уследиле 1854, затим 1879. као и више пута касније.[2] До 1887. богослужења су била на српском и румунском језику, тада је формирана посебна румунска епархија и румунски верници су потом саградили свој цркву.[3] У оквиру храма постоји црквени хор Зора из 1903. године,[4] док је раније имао исповедаоницу, као и фудбалски тим који је играо утакмице у Србији и Хрватској.[5]

Здање је споља у облику лађе са лучном олтарском апсидом, унутрашњост има мало наговештени облик крста, док је свод урађен посебном циглом. Зидно сликарство је веома оштећено, тако да се поједине сцене једва разазнају. У торњу се налазе пет звона и сатни механизам. Најстарије црквене књиге су из 18. века. Некада је било гробова у порти и цркви, од којих је сачувана само једна надгробна плоча на солеји. На своду храма постоји кружно оштећење, за које се верује да потиче из 1848. године.[2]

Иконостас

[уреди | уреди извор]

Иконостас има четири спрата и 54 иконе.[5] Поред сликара Саве Петровића, на њему су радили резбар Михајло Јанић[3] и позлатар Емануил Антоновић из Темишвара.

Од иконостаса су приказане у соклу Свети Никола избавља Агриковог сина, Сусрет Марије и Јелисавете, Кушање Христа у пустињи и Усековање, на царским дверима Благовести, на бочним архангел Михаил, односно Рафаил, изнад бочних двери Сусрет Аврама са Мелхиседеком, односно Чудо умножавања хлебова, престоне иконе Свети Никола, Богородица, Спаситељ и Претеча, празничне иконе Рођење, Крштење, Вазнесење Христово, Силазак Светог Духа, Сретење, Улазак у Јерусалим, Благовести, Васкрсење, Преображење Христово, Успење, Ваведење, Рођење Богородичино, централна икона Тајна вечера, следећи регистар иконе Светих апостола, у луку тематски склоп Распећа и бочно са обе стране старозаветни пророци. Иконостас са резбом и иконама се пружа и преко певничких простора, завршавајући се тек на Богородичином, односно архијерејском престолу.[2]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Arhitectură” (PDF). culturatimis.ro (на језику: румунски). 
  2. ^ а б в „Srpske pravoslavne crkve u Rumuniji”. rastko.rs. 
  3. ^ а б „Biserica Ortodoxa Sarba din Mehala Timisoara”. infopensiuni.ro (на језику: румунски). 
  4. ^ „Две велике годишњице српске православне цркве у Темишвару-Мехали”. Гласник: 237. 2018. 
  5. ^ а б „Lăcaşul care a unit sârbii şi românii”. digi24.ro (на језику: румунски). 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]