Црква Преноса моштију Светог оца Николаја у Темишвару
| Црква Преноса моштију Светог оца Николаја | |
|---|---|
 Црква 1916. године | |
| Основни подаци | |
| Статус | историјски споменик |
| Тип | православни црква |
| Јурисдикција | Српска православна црква |
| Епархија | Темишварска |
| Оснивање | 1793. |
| Посвећен | Пренос моштију Светог оца Николаја |
| Архитектура | |
| Стил | Барокни |
| Локација | |
| Место | Темишвар |
| Држава |  Румунија |
| Координате | 45° 45′ 55.55″ N 21° 12′ 26.5″ E / 45.7654306° С; 21.207361° И |
  Црква Преноса моштију Светог оца Николаја Црква Преноса моштију Светог оца Николаја на карти Румуније | |
Црква Преноса моштију Светог оца Николаја је православна црква у градском насељу Мехала, Темишвар, Румунија. Припада Епархији темишварској Српске православне цркве. Једна је од три српске православне цркве у Темишвару и историјски је споменик Румуније.[1]
Историја[уреди | уреди извор]
Градња цркве је започета 1786. године када су се почели копати њени темељи, а завршена 1793. године када је обављено њено освећење. Унутрашњост храма је дорађена 1819. године, Георг Либлајтнер је израдио нову столарију, а Сава Петровић сликао иконостас. Када је рађено зидно сликарство није познато. Црква је страдала у догађајима 1848—1849. пошто је мађарска војска опседајући град, цркву претворила у шталу и одузела јој свих пет звона. Звона су коришћена за прављење топова. Оправке на спољашњем изгледу су уследиле 1854, затим 1879. као и више пута касније.[2] До 1887. богослужења су била на српском и румунском језику, тада је формирана посебна румунска епархија и румунски верници су потом саградили свој цркву.[3] У оквиру храма постоји црквени хор Зора из 1903. године,[4] док је раније имао исповедаоницу, као и фудбалски тим који је играо утакмице у Србији и Хрватској.[5]
Здање је споља у облику лађе са лучном олтарском апсидом, унутрашњост има мало наговештени облик крста, док је свод урађен посебном циглом. Зидно сликарство је веома оштећено, тако да се поједине сцене једва разазнају. У торњу се налазе пет звона и сатни механизам. Најстарије црквене књиге су из 18. века. Некада је било гробова у порти и цркви, од којих је сачувана само једна надгробна плоча на солеји. На своду храма постоји кружно оштећење, за које се верује да потиче из 1848. године.[2]
Иконостас[уреди | уреди извор]
Иконостас има четири спрата и 54 иконе.[5] Поред сликара Саве Петровића, на њему су радили резбар Михајло Јанић[3] и позлатар Емануил Антоновић из Темишвара.
Од иконостаса су приказане у соклу Свети Никола избавља Агриковог сина, Сусрет Марије и Јелисавете, Кушање Христа у пустињи и Усековање, на царским дверима Благовести, на бочним архангел Михаил, односно Рафаил, изнад бочних двери Сусрет Аврама са Мелхиседеком, односно Чудо умножавања хлебова, престоне иконе Свети Никола, Богородица, Спаситељ и Претеча, празничне иконе Рођење, Крштење, Вазнесење Христово, Силазак Светог Духа, Сретење, Улазак у Јерусалим, Благовести, Васкрсење, Преображење Христово, Успење, Ваведење, Рођење Богородичино, централна икона Тајна вечера, следећи регистар иконе Светих апостола, у луку тематски склоп Распећа и бочно са обе стране старозаветни пророци. Иконостас са резбом и иконама се пружа и преко певничких простора, завршавајући се тек на Богородичином, односно архијерејском престолу.[2]
Види још[уреди | уреди извор]
- Српска саборна црква у Темишвару
- Црква Светог великомученика Георгија у Темишвару
- Епархија темишварска
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Arhitectură” (PDF). culturatimis.ro (на језику: румунски).
- ^ а б в „Srpske pravoslavne crkve u Rumuniji”. rastko.rs.
- ^ а б „Biserica Ortodoxa Sarba din Mehala Timisoara”. infopensiuni.ro (на језику: румунски).
- ^ „Две велике годишњице српске православне цркве у Темишвару-Мехали”. Гласник: 237. 2018.
- ^ а б „Lăcaşul care a unit sârbii şi românii”. digi24.ro (на језику: румунски).
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Timișoara, Biserica Ortodoxă Sârbă din Mehala (језик: румунски)
| Нормативна контрола: Географске |
|---|
