Jelena Lozanić
Jelena Lozanić Frotingham | |||
|---|---|---|---|
 | |||
| Датум рођења | 12. март 1885. | ||
| Место рођења | Beograd Kraljevina Srbija | ||
| Датум смрти | 6. фебруар 1972. (86 год.) | ||
| Место смрти | Francuska | ||
| Супружник | Džon Frotingham | ||
| Деца | Ana | ||
| Одликовања | Orden Belog orla, Orden Svetog Save
| ||
Jelena Lozanić Frotingham (Beograd, 12. mart 1885 — 6. februar 1972) bila je sekretar Srpskog ženskog narodnog saveza, veliki borac za prava žena, bolničarka u Balkanskom rata, član Kola srpskih sestara i predstavnica Crvenog krsta Kraljevine Srbije za vreme Prvog svetskog rata u Americi.[1][2]
Život i karijera[уреди | уреди извор]
Rodila se u porodici Lozanić, od oca Sime i majke Stanke, rođena Pačić, poreklom iz porodice Vučić-Perišić, velikih humanitarac. Njen otac Sima Lozanić (1847–1935) bio je hemičar, profesor Velike škole, prvi rektor Beogradskog univerziteta, član Srpskog učenog društva i Srpske kraljevske akademije i njen predsednik, ministar poljoprivrede i inostranih dela, poslanik Kraljevine Srbije u Londonu, član Srpske vojne misije. U takvoj porodici Jelena Lozanić je brzo odrasla u ne samo znatiželjnu, visprenu i inteligentnu osobu, već i u istrajnu, plemenitu i hrabru ženu, koja će tee svoje sposobnosti iskazati 1910. godine kao sekretar Srpskog ženskog narodnog saveza, kao i na kongresu Međunarodnog saveta žena u Kopenhagenu, gde se borila za prava žena.
Nakon što je izbio Balkanski rat, Jelena se pridružuje Kolu srpskih sestara kao bolničarka. Negovala je ranjenike u sanatorijumu „Vračar”, i sate provodila brinući o ratnoj siročadi.
Po izbijanju Prvog svetskog rata, njeno dobročiniteljstvo se nastavlja i ona kao predstavnica Crvenog krsta Kraljevine Srbije odlazi 1915. godine u Ameriku, gde je od 1915. do 1920. godine sakupljala pomoć za otadžbinu.[3] Njen muž je postao jedan od najvećih dobrotvora prema Srbima. Pružio je milionsku pomoć, a Jelena je širom Amerike vršila najživlju i najplemenitiju propagandu. Delfa Ivanić je u Rijeci primila poslanu pomo iz Amerike. U Čačku je Jeleninim nastojanjima osnovan dom ra zatnu siročad, koji je izdravan od tih priloga i te pomoći, kao i sam Crveni krst. [4]
Jelena je to shvatila kao životnu misiju, što je i zabeležila u dnevniku koji je vodila, a koji je 1970. godine objavilo Udruženje nosilaca albanske spomenice. Bila su to zapravo njena pisma, pisana sestri Ani i roditeljima u Srbiji, u kojima je opisivala život koji je, a da nije mogla da pretpostavi, počela da vodi na drugom kontinentu.[5]
Kada je između Jelene i Džon Frotingham planula ljubav, ona je tu ljubav 1921. godine ozvaničili pred oltarom ruske crkve u Njujorku, a kruna ljubavi bila je devojčica Ana. Porodica Lozanić-Frotingam je do 1935. godine živela na jugu Francuske, odakle ja sve vreme pomagala deci u Srbiji.[6]
Kada su, u istoj godini, umrli Jelenin otac i muž, ona se sa ćerkom Anom preselila u Ameriku.
Po izbijanju Drugog svetskog rata Jelena je aktivno učestvovala u osnivanju Odbora američkih prijatelja Jugoslavije, preteče Ujedinjenog jugoslovenskog fonda za pomoć.
Do kraja svog života bila je predana svojoj humanitarnoj misiji. Preminula je 6. februara 1972. godine u Francuskoj.
Priznanja[уреди | уреди извор]
Njen trud nije ostao neopažen — odlikovana je
- Ordenom Belog orla
- Ordenom Svetog Save višeg stepena.
Bibliografija[уреди | уреди извор]
- Dobrotvorna misija za Srbiju u I svetskom ratu. Pisma iz Amerike i Kanade 1915–1920 godine, Beograd: Udruženje nosilaca Albanske spomenice, 1970.
Izvori[уреди | уреди извор]
- ^ „Jelena Lozanić“, u Popov, Čedomir, ur., Srpski biografski rečnik, knj. 5, Novi Sad: Matica srpska, 2011, 614–615.
- ^ Lozanić-Frotingham, Jelena, Dobrotvorna misija za Srbiju u I svetskom ratu. Pisma iz Amerike i Kanade 1915–1920. godine. Beograd: Udruženje nosilaca Albanske spomenice, 1970, 307–311
- ^ Predrag Protić, Jelena Lozanić-Frotingham: Dobrotvorna misija za Srbiju u Prvom svetskom ratu, Istorijski glasnik br. 1 i 2, 1970.
- ^ Милановић, Јасмина (2012). DELFA ИВАНИЋ, УСПОМЕНЕ. Београд: ИНСТИТУТ ЗА САВРЕМЕНУ ИСТОРИЈУ. стр. 303. ISBN 978-86-7403-172-8.
- ^ Gordana Bekčić Pješčić, Šta je u stvari rodoljublje, Objavljeno u Republika 498/99, 2011.
- ^ Rista M. Simonović: „Društvena istorija Vranja od kraja 19. do kraja 20. veka“, monografija; izdavači: Istorijski arhiv „31. januar“ Vranje, Grad Vranje, 2014
Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]
- Jelena Lozanić Frotingham Архивирано на сајту Wayback Machine (7. новембар 2017) — knjizenstvo.etf.bg.ac.rs