Jelena Lozanić

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Jelena Lozanić Frotingham
Helen Losanitch Frothingham.png
Датум рођења(1885-03-12)12. март 1885.
Место рођењаBeograd
  Kraljevina Srbija
Датум смрти6. фебруар 1972.(1972-02-06) (86 год.)
Место смрти Francuska
СупружникDžon Frotingham
ДецаAna
ОдликовањаOrden Belog orla, Orden Svetog Save

Jelena Lozanić Frotingham (Beograd, 12. mart 1885 — 6. februar 1972) bila je sekretar Srpskog ženskog narodnog saveza, veliki borac za prava žena, bolničarka u Balkanskom rata, član Kola srpskih sestara i predstavnica Crvenog krsta Kraljevine Srbije za vreme Prvog svetskog rata u Americi.[1][2]

Život i karijera[уреди]

Rodila se u porodici Lozanić, od oca Sime i majke Stanke, rođena Pačić, poreklom iz porodice Vučić-Perišić, velikih humanitarac. Njen otac Sima Lozanić (1847–1935) bio je hemičar, profesor Velike škole, prvi rektor Beogradskog univerziteta, član Srpskog učenog društva i Srpske kraljevske akademije i njen predsednik, ministar poljoprivrede i inostranih dela, poslanik Kraljevine Srbije u Londonu, član Srpske vojne misije. U takvoj porodici Jelena Lozanić je brzo odrasla u ne samo znatiželjnu, visprenu i inteligentnu osobu, već i u istrajnu, plemenitu i hrabru ženu, koja će tee svoje sposobnosti iskazati 1910. godine kao sekretar Srpskog ženskog narodnog saveza, kao i na kongresu Međunarodnog saveta žena u Kopenhagenu, gde se borila za prava žena.

Nakon što je izbio Balkanski rat, Jelena se pridružuje Kolu srpskih sestara kao bolničarka. Negovala je ranjenike u sanatorijumu „Vračar”, i sate provodila brinući o ratnoj siročadi.

Po izbijanju Prvog svetskog rata, njeno dobročiniteljstvo se nastavlja i ona kao predstavnica Crvenog krsta Kraljevine Srbije odlazi 1915. godine u Ameriku, gde je od 1915. do 1920. godine sakupljala pomoć za otadžbinu.[3]

„Jelena je to shvatila kao životnu misiju, što je i zabeležila u dnevniku koji je vodila, a koji je 1970. godine objavilo Udruženje nosilaca albanske spomenice. Bila su to zapravo njena pisma, pisana sestri Ani i roditeljima u Srbiji, u kojima je opisivala život koji je, a da nije mogla da pretpostavi, počela da vodi na drugom kontinentu.[4]

Kada je između Jelene i Džon Frotingham planula ljubav, ona je tu ljubav 1921. godine ozvaničili pred oltarom ruske crkve u Njujorku, a kruna ljubavi bila je devojčica Ana. Porodica Lozanić-Frotingam je do 1935. godine živela na jugu Francuske, odakle ja sve vreme pomagala deci u Srbiji.[5]

Kada su, u istoj godini, umrli Jelenin otac i muž, ona se sa ćerkom Anom preselila u Ameriku.

Po izbijanju Drugog svetskog rata Jelena je aktivno učestvovala u osnivanju Odbora američkih prijatelja Jugoslavije, preteče Ujedinjenog jugoslovenskog fonda za pomoć.

Do kraja svog života bila je predana svojoj humanitarnoj misiji. Preminula je 6. februara 1972. godine u Francuskoj.

Priznanja[уреди]

Njen trud nije ostao neopažen — odlikovana je

  • Ordenom Belog orla
  • Ordenom Svetog Save višeg stepena.

Bibliografija[уреди]

  • Dobrotvorna misija za Srbiju u I svetskom ratu. Pisma iz Amerike i Kanade 1915–1920 godine, Beograd: Udruženje nosilaca Albanske spomenice, 1970.

Izvori[уреди]

  1. ^ „Jelena Lozanić“, u Popov, Čedomir, ur., Srpski biografski rečnik, knj. 5, Novi Sad: Matica srpska, 2011, 614–615.
  2. ^ Lozanić-Frotingham, Jelena, Dobrotvorna misija za Srbiju u I svetskom ratu. Pisma iz Amerike i Kanade 1915–1920. godine. Beograd: Udruženje nosilaca Albanske spomenice, 1970, 307–311
  3. ^ Predrag Protić, Jelena Lozanić-Frotingham: Dobrotvorna misija za Srbiju u Prvom svetskom ratu, Istorijski glasnik br. 1 i 2, 1970.
  4. ^ Gordana Bekčić Pješčić, Šta je u stvari rodoljublje, Objavljeno u Republika 498/99, 2011.
  5. ^ Rista M. Simonović: „Društvena istorija Vranja od kraja 19. do kraja 20. veka“, monografija; izdavači: Istorijski arhiv „31. januar“ Vranje, Grad Vranje, 2014

Spoljašnje veze[уреди]