Пређи на садржај

Myc

С Википедије, слободне енциклопедије
V-myc mielocitomatozni viralni onkogenski homolog
Struktura c-Myc (crveno) u kompleksu sa Max (plavo) i DNK (1nkp​). Oba proteina su vezana za veliki žleb DNK čime formiraju strukturu sličnu račvi.
Dostupne strukture
1A93​, 1EE4​, 1MV0​, 1NKP​, 2A93
Identifikatori
Simboli MYC; MRTL; bHLHe39; c-Myc
Vanjski ID OMIM190080 MGI97250 HomoloGene31092 GeneCards: MYC Gene
Ortolozi
Vrsta Čovek Miš
Entrez 4609 17869
Ensembl ENSG00000136997 ENSMUSG00000022346
UniProt P01106 P01108
RefSeq (mRNA) NM_002467.4 NM_001177352.1
RefSeq (protein) NP_002458.2 NP_001170823.1
Lokacija (UCSC) Chr 8:
128.75 - 128.75 Mb
Chr 15:
61.82 - 61.82 Mb
PubMed pretraga [1] [2]

Myc (c-Myc) je regulatorni gen koji kodira transkripcioni faktor.

Mutirane verzije Myc gena su nađene u mnoštvu tipova kancera. One uzrokuju konstitutivnu (perzistentnu) ekspresiju gena. To dovodi do umanjenog izražavanja mnoštva gena, neki od kojih učestvuju u ćelijskoj proliferaciji, i time se formira kancer. Česta translokacija koja obuhvata Myc je t(8;14). Ona je kritična za razvoj u mnogim slučajevima Burkitovog limfoma. Nedavna istraživanja demonstriraju da privremena inhibicija Myc faktora selektivno ubija ćelije kancera pluća kod miševa, te je stoga ovaj protein potencijalni cilj za lekove protiv kancera.[1]

U humanom genomu, Myc je lociran na hromozomu 8 i smatra se da reguliše izražavanje 15% svih gena[2] putem vezivanja za sekvencu pojačivačke kutije (E-kutija) i regrutovanja histonske acetiltransferaze (HAT). To znači da osim njegove uloge klasičnog transkripcionog faktora, Myc takođe deluje kao globalni regulator hromatinske strukture putem regulacije histonske acetilacije u regionima bogatim genima, kao i na mestima udaljenim od poznatih gena.[3]

  1. ^ Soucek L, Whitfield J, Martins CP, Finch AJ, Murphy DJ, Sodir NM, Karnezis AN, Swigart LB, Nasi S, Evan GI (2008). „Modelling Myc inhibition as a cancer therapy”. Nature. 455 (7213): 679—83. PMID 18716624. doi:10.1038/nature07260. 
  2. ^ Gearhart J, Pashos EE, Prasad MK, Pluripotency Redeux -- advances in stem-cell research, N Engl J Med 357(15):1469 Free full text Архивирано на сајту Wayback Machine (19. октобар 2008)
  3. ^ Cotterman R, Jin VX, Krig SR, Lemen JM, Wey A, Farnham PJ, Knoepfler PS (2008). „N-Myc regulates a widespread euchromatic program in the human genome partially independent of its role as a classical transcription factor”. Cancer Res. 68 (23): 9654—62. PMC 2637654Слободан приступ. PMID 19047142. doi:10.1158/0008-5472.CAN-08-1961. 

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]