Phragmatobia fuliginosa
| Phragmatobia fuliginosa | |
|---|---|
| |
| Phragmatobia fuliginosa, dorzalno | |
| |
| Lateralno | |
Научна класификација 
| |
| Домен: | Eukaryota |
| Царство: | Animalia |
| Тип: | Arthropoda |
| Класа: | Insecta |
| Ред: | Lepidoptera |
| Натпородица: | Noctuoidea |
| Породица: | Erebidae |
| Род: | Phragmatobia |
| Врста: | P. fuliginosa
|
| Биномно име | |
| Phragmatobia fuliginosa | |
| Синоними | |
|
Списак
| |
Phragmatobia fuliginosa je vrsta noćnog leptira (moljca) iz porodice Erebidae. Palearktičkog je rasprostranjenja, prisutna od severozapadne Afrike, širom Evrope do Istočne Azije.[1]
Stanište i biljka hraniteljka
[уреди | уреди извор]Vrsta Phragmatobia fuliginosa nema specifičnih zahteva po pitanju staništa u kom se odvija razvoj, pa se sreće na otvorenim staništima poput livada, šumskih čistina, rubova šuma, poljoprivrednih zemljišta, urbanih i suburbanih staništa poput oboda gradova, parkova, bašti i slično. Opseg nadmorskih visina na kojima je vrsta prisutna je takođe širok, te se nalazi beleže od nizija do 2500m.n.v.. Gusenice, naročito one u kasnijim stupnjevima ili pred ulutkavanje se često sreću na stazama i putevima, gde se ubrzano kreću u potrazi sa novim skrovištem među vegetacijom ili adekvatnim mestom za ulutkavanje. Gusenice su izrazito polifagne, a kao hraniteljke se beleže neke od veoma prisutnih vrsta poput maslačka (Taraxacum officinale), koprive (Urtica dioica), mnoge vrste iz rodova Rubus i Plantago (bokvice), ali i gajenim biljkama poput graška (Pisum sativum) i kupusa (Brassica oleracea). U zavisnosti od flore geografskog područja, u literaturi su navedene brojne druge zeljaste, polužbunaste i žbunaste biljne vrste.
Opis vrste[2]
[уреди | уреди извор]Jaja su beličasta, transparentna i grupisana na listu biljke hraniteljke. Mlade gusenice su plavičasto sivog integumenta, crnih, širokih papiloznih osnova seta, uočljivo dlakave. Mediodorzalna linija je žute do narandžaste boje, a dve široke subdorzalne linije bele. Lateralno, među crnim papilama, uočljiva je i linija sačinjena od žutih okruglih polja. Kako se razvijaju, gusenice su sve dlakavije, te jarka mediodorzalna linija nije vidljiva iz svakog ugla i deluje isprekidano. Gusenica može promeniti generalno obojenje u svetlo smeđe, smeđe ili skoro crno. Glavena kapsula, pravi ekstremiteti i osnove lažnih nožica su crne. Adulti su relativno malih dimenzija, raspona krila do 35mm. Kao i drugi polifagi, imaju različite forme. Najučestalija je crvenkaste boje, blago translucentnih prednjih krila. Glava i grudni deo su crvenkasto smeđi, a abdomen svetao i crven sa crnim poljima. [3]
Biologija i ekologija vrste[4]
[уреди | уреди извор]U zavisnosti od geografskog područja, Phragmatobia fuliginosa ima jednu (sever) do dve potpune generacije (umerenija klima) godišnje. Lete od aprila do juna, a druga generacija u avgustu i septembru. Noćni su letači i privlači ih svetlost. Stadijum koji prezimljiva je zrela gusenica, koja će se ulutkati u martu sa dolaskom toplijih dana. Uobičajeno da je da se gusenica ne hrani ponovo po izlasku iz hibernacije. Najučestaliji su susreti sa gusenicama druge generacije, koje su veoma brojne u jesenjim mesecima.[5]
Galerija
[уреди | уреди извор]
Reference
[уреди | уреди извор]- ^ „Phragmatobia fuliginosa (Linnaeus, 1758) | Fauna Europaea”. fauna-eu.org. Приступљено 2020-11-30.
- ^ „Bestimmungshilfe des Lepiforums: Phragmatobia Fuliginosa”. www.lepiforum.de. Приступљено 2020-11-30.
- ^ WELLER, SUSAN J.; JACOBSON, NANCY L.; CONNER, WILLIAM E. (1999-12). „The evolution of chemical defences and mating systems in tiger moths (Lepidoptera: Arctiidae)”. Biological Journal of the Linnean Society. 68 (4): 557—578. ISSN 0024-4066. doi:10.1111/j.1095-8312.1999.tb01188.x. Проверите вредност парамет(а)ра за датум:
|date=(помоћ) - ^ Rule, Geoffrey S.; Roelofs, Wendell L. (1989). „Biosynthesis of sex pheromone components from linolenic acid in arctiid moths”. Archives of Insect Biochemistry and Physiology (на језику: енглески). 12 (2): 89—97. ISSN 1520-6327. doi:10.1002/arch.940120203.
- ^ „Phragmatobia fuliginosa | Biologer”. biologer.org. Приступљено 2020-11-30.[мртва веза]