Јапански црни медвед
| Јапански црни медвед | |
|---|---|
| |
| Urus thibetanus japonicus | |
| Научна класификација | |
| Царство: | |
| Тип: | |
| Класа: | |
| Ред: | |
| Породица: | |
| Род: | |
| Врста: | |
| Подврста: | U. t. japonicus
|
| Триномијално име | |
| Urus thibetanus japonicus Schlegel, 1857
| |
| Синоними | |
|
Selenarctos thibetanus japonicus | |
Јапански црни медвед (лат. Urus thibetanus japonicus) подврста је азијског црног медведа, која живи на три главна јапанска острва Хоншу, Шикоку и Кјушу. Описао га је 1857. године немачки зоолог Херман Шлегел. Процењује се да у Јапану има око 10.000 јединки јапанског црног медведа. Популација црног медведа на Шикоку и Кјушу може бити угрожена или изумрла. На црном тржишту цена тела црног медведа је висока, што угрожава популацију свих медведа у Јапану. Ова врста медведа је много мала, мужјаци ове врсте су тешки од 60—120 килограма, а женке око 40—100 килограма. Њихова дужина тела је од 120—140 центиметара.
Исхрана
[уреди | уреди извор]Јапански црни медвед је биљојед, једе углавном траву и биљке током пролећа. Током лета, он једе бобице и орахе да би се припремио за своју хибернацију. Јапански црни медвед може бити сваштојед који једе друге животиње и стоку.[1] Као и код других медведа, канибализам се јавља и код јапанског црног медведа, доказ су пронађене кости и канџе једног младунчета у стомаку мужјака црног медведа.
Станиште
[уреди | уреди извор]
Јапански црни медвед живи на три јапанска острва: Хоншу, Шикоку, и Кјушу. Они имају тенденцију да живе у подручјима где постоји трава и дрвећа са бобицама које им служи за исхрану.[1].
Очување
[уреди | уреди извор]Овај медвед је категорисан као „рањива врста”. Јапански спортски лов на црне медведе је легализован, па тако годишње страда 500 јединки јапанског црног медведа, тај број се смањује услед неинтересовања за овај спорт.[2]
Међутим, на острвима на којима живе људи, инциденти са проблематичним медведима у приградским насељима и пољопривредном подручју су све чешћи. Због тих инцидената годишње умре од 1.000—2.000 медведа.[3]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б (Hazumi 1994)
- ^ Oi, T. and Yamazaki, K. (2006). The status of Asiatic black bears in Japan. Understanding Asian bears to secure their future, pp. 122-133. Japan Bear Network, Ibaraki, Japón.
- ^ Garshelis, D. L. and Steinmetz, R. (2008). Ursus thibetanus. IUCN SSC Bear Specialist Group. The IUCN Red List of Threatened Species. Version 2014.3. (consultado el 17 de marzo de 2015)
Литература
[уреди | уреди извор]- Hazumi, Toshihiro (1994). „Status of Japanese black bear”. Bears: Their Biology and Management. стр. 145—148. JSTOR 3872694. doi:10.2307/3872694.
- Horino, S.; Miura, S. (2000). „Population viability analysis of a Japanese black bear population”. Population Ecology. 42 (1): 37—44. doi:10.1007/s101440050007.
- Koike, Shinsuke; Masaki, Takashi; Nemoto, Yui; Kozakai, Chinatsu; Yamazaki, Koji; Kasai, Shinsuke; Nakajima, Ami; Kaji, Koichi (2011). „Estimate of the seed shadow created by the Asiatic black bear Ursus thibetanus and its characteristics as a seed disperser in Japanese cool-temperate forest”. Oikos. 120 (2): 280—290. doi:10.1111/j.1600-0706.2010.18626.x.
- Shigeru Azuma and Harumi Torii Vol. 4, A Selection of Papers from the Fourth International Conference on Bear Research and Management, Kalispell, Montana, USA. 1977 71–79
