Јевта Савић-Чотрић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Jump to navigation Jump to search
Јевта Савић Чотрић
Датум рођења 1767.
Место рођења Тршић
 Османско царство
Датум смрти 1821.
Место смрти Шабац
 Кнежевина Србија

Јевта Савић Чотрић (Тршић око 1767. — Шабац, 1820. или 1821) био је српски политичар, народни вођа и дипломата из доба Првог и Другог српског устанка. Био је рођак Вука Караџића и уз њега се Вук "почео учити књизи“.

Биографија[уреди]

Јевта Савић Чотрић био је угледан и уважен човек и пре устанка. Са Антом Богићевићем, с Карађорђевим одобрењем, склопио је познати уговор с Мехмед-капетаном Видајићем.[1]

Године 1807. изабран за члана Правитељствујушчег совјета у Београду. У његовој кући Иван Југовић је отворио Велику школу. Године 1812. постављен је за старешину Кладова и Брзе Паланке. Са Турцима је о миру безуспешно преговарао 1813. године. Са протом Матејом Ненадовићем 1814. године у Бечу је "излазио пред аустријског цара те молио да би се учинила каква год олакшица народу у Србији“.

Вратио се у Србију 1815. и настанио у Шапцу где је и умро 1820. или 1821. године. Сахрањен је у породичној гробници на шабачком гробљу.

Знао је /Јевта/ писати и читати боље од свију попова и калуђера и многијех старјешинских писара по Србији, и од самога Карађорђијева првог секретара, Јанићија Димитријевића.

— Вук Караџић [2]

Извори[уреди]

  1. ^ Павловић, Марко, протојереј-ставрофор. „Манастир Троноша“, у књизи Манастири Шабачко-ваљевске епархије.
  2. ^ Добрашиновић, Голуб. „У царству слова“, фељтон о Вуку Караџићу, Вечерње новости, 19. фебруар 2008.

Литература[уреди]