Јевтимије Трновски

Из Википедије, слободне енциклопедије
Јевтимије Трновски
Euthymius of Tarnovo.jpg
Свети Јевтимије Трновски
Датум рођења око 1325.
Место рођења Трново
Бугарска
Датум смрти 1402 — 1404
Место смрти Бачковски манастир
Османско царство
Поштује се у Православна црква
Празник 20. јануар

Јевтимије Трновски познат и као Евтимије (буг. Евтимий Търновски, рођен око 1325. — преминуо између 1402 и 1404) је био патријарх Трновски од 1375. до 1393. године. Бугарска православна црква га је прогласила светитељем. Једна је од најзначајнијих личности у средњовековној Бугарској и последњи патријарх у самосталном Другом бугарском царству. Био је припадник Исихазма.

Младост[уреди]

Јевтимије Трновски је рођен у Трнову око 1327. године. Вероватно је да је потицао из бољарске породице Цамблаковци[1]. Јевтимије Трновски се прикључио монашкој обитељи у Килифаревском манастиру где је постао један од ученика светог Теодосија. Захваљујући личним способностима и духовној блискости са Теодосијем постао је један од најзначајнијих припадника треће генерације исхаиста, покрета који је на Балкану основао преподобни Григорије Синаит.[2].

Пут у Цариград и Свету гору[уреди]

Као и већина исхаиста Јевтимије је провео многе године путујући по Балкану. Осам година је провео у манастирима у Цариграду и на Светој гори. Ту се бавио преписивањем рукописа и писањем.[2]. У Цариграду је боравио у манастиру Студион, да би касније прешао у светогорски манастир Велику Лавру. Пошто је оклеветан код византијског цара Јована V Палеолога да крије бугарско благо, заточен је на острву Лимнос. Када је ослобођен са Лимноса, одлази у манастир Зограф[1].

Повратак у Бугарску и избор за патријарха[уреди]

Споменик у Великом Трнову

У Бугарску се вратио 1371. године. По једној од теорија тада је основао је Патријаршијски манастир Свете Тројице[1]. Након смрти патријарха Јоаникија, Јевтимије је изабран за патријарха 1375. године. Као патријарх остао је познат по бројним писаним делима која је оставио, по борби за исхаизам и као одлучан противник најезди Османског царства[2].

Као патријарх бавио се исправљањем богослужбених књига које су у то време биле у веома лошем стању. Често су погрешно превођене са грчког или су превођене на незграпан језик. Такође су биле писане на разним верзијама Црквенословенског језика која се већ тада веома разликовала од говорног језика. Овакво стање је погодовало развоју неколико јереси у 14. веку. Против богумилске секте се борио и сам Јевтимије. Због тога се Јевтимије посветио поновом преводу грчких списа, инсистирајући на томе да буду што верније оригиналу[2].

Поред превода постојећих дела, бавио се и преводима дела црквених отац, као и писањем житија. Житија која је написао укључују и житија светог Јована Рилског, Илариона Мегленског и Свете Петке и Филотеје Трновске[1].

Такође је писао похвална слова у којима се помињу следећи светитељи: Света Недеља, Свети цар Константин и царица Јелена, Јован Поливотски, Михаил Војник[1].

Када су Османлије освојиле Трново у јулу 1393. године престало је да постоји Бугарско царство, као и патријаршија. Јевтимије је 1394. године послат на југ, и заточен највероватније у Бачковском манастиру.[1]. Преминуо је између 1402 и 1404. године.

Бугарска православна црква га је канонизовала као светитеља и слави га 20. јануара по црквеном календару (2. фебруара по грегоријанском календару), заједно са светим Јевтимијем Великим

Извори[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 Атанасиј Бончев - Атанасий (Бончев. „Биографија Јевтимија Трновског на званичном сајту Бугарске патријаршије”. http://bg-patriarshia.bg/. Приступљено 24. 3. 2015.  Спољашња веза у |work= (помоћ)
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 Димитриј Оболенски, превела Ксенија Тодоровић (1996, Просвета, Београд). „Византијски комонвелт”. Приступљено 24. 3. 2015.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)