Јевтимије Велики

Из Википедије, слободне енциклопедије
Јевтимије Велики
Преподобни Јевтимије Велики
Euthymius the Great.jpg
Свети Јевтимије Велики
Датум рођења 377.
Место рођења Мелитина
Датум смрти 20. јануар 473.
Место смрти Јерусалим
Поштује се у Православна црква, Римокатоличка црква
Празник 20. јануар

Свети Јевтимије (377—473), често називан Велики, је хришћански светитељ. Живео је у Палестини.

Јевтимије је рођен је у јерменском граду Мелитини (данашња Малатија) близу реке Еуфрата око 377. године. Био је јединац син, рођен, према црквеном предању, по молитви своје мајке Дионисије, која је имала „небеско виђење“ о Јефтимијевом рођењу. Од младости се подвизавао, најпре у близини свога града, а потом, пошто је посетио Јерусалим у двадесет деветој години живота, у пустињи између Јерусалима и Јерихона, назватој Фаре. Проводио је дане и ноћи у молитви, унутрашњим богомислима, созерцању и телесном раду. Око њега су се сабрали многи ученици, од којих су неки славни светитељи, као: Кириак Отшелник, Сава Освећени, Теоктист и други. Према хришћанској традицији био је велики чудотворац: изгонио је демоне, лечио тешке болести, извео воду у пустињу, умножио хлеб, прорицао. Монахе је учио трудољубљу говорећи: „Ако ви без свога труда једете хлеб, значи ви једете туђи труд“. Кад су неки млађи монаси хтели да посте више од других, он им је то забранио и наредио да долазе за општу трпезу, да се не би погордили од сувишног поста. Још је говорио да није добро за монаха да прелази с места на место, јер: „Дрво које се често пресађује, не доноси плода“. Ко год жели да чини добро, може га чинити на оном месту где је. О љубави је говорио: „Што је со хлебу, то је љубав осталим врлинама“. Прве недеље Часног Поста он се удаљавао у пустињу и тамо остајао проводећи време у молитвама до пред Васкрс. За време његовог живота се у близини његове пећине створила велика лавра која је после вековима била пуна монаха. Последња му је заповест била, да се у манастиру држи гостољубље, и да капија манастира никад не буде затворена. Преминуо је 473. године у деведесет седмој години живота. На погребу му је био и патријарх јерусалимски Анастасије. Цео дан патријарх је чекао, док је огромна маса народа целивала светитеља, и тек увече је успео да доврше опело. Према хришћанском веровањо седмога дана после смрти јавио се Јевтимије своме ученику Доментијану, сав светао и радостан.

Српска православна црква слави га 20. јануара по црквеном, а 2. фебруара по грегоријанском календару.

Литература[уреди]