Пређи на садржај

Јован Анђел од Срема

С Википедије, слободне енциклопедије
За друге употребе, погледајте страницу Јован Анђел (севастократор).
Јован Анђел
Лични подаци
Пуно имеЈован Анђел
Датум рођењаоко 1193.
Датум смртипре 1250.
СупружникМатилда од Пожеге
ПотомствоМарија од Кајеа, Света Јелена (српска краљица)
РодитељиИсак II Анђел
Маргарета Угарска
ДинастијаАнђели
управник Срема
Период1235–1250.
Претходникнема
НаследникРостислав Михаилович

Јован Анђел од Срема (грч. Ἰωάννης Ἄγγελος [Ioánnes Ángelos], мађ. Angelos János; око 1193 – пре 1250), такође познат и као Калојан (грч. Καλοϊωάννης [Kaloioannes], мађ. Kaloján / Добри Јован), био је византијски царевић и угарски намесник Срема (око 1235 – око 1250), а обављао је и дужност ковинског жупана.[1][2][3][4]

Биографија

[уреди | уреди извор]

Јован је био син византијског цара Исака II Анђела (1185–1195) и угарске принцезе Маргарете Угарске, ћерке краља Беле III (1172–1196). Имао је рођеног брата, Манојла Анђела (после 1195 — око 1212), а по оцу и једног полубрата, цара Алексија IV (1203), као и две полусестре: Еуфросину и Ирену. По мајци је имао полубрата Димитрија, солунског краља (1207-1224), рођеног из Маргаретиног другог брака, са солунским краљем Бонифацијем Монфератским, као и полубраћу Белу и Виљема од Сент Омера, који су рођени из Маргаретиног трећег брака са Николом I од Сент Омера.[5]

Угарски краљ Андрија II Арпад (1205–1235) дао је пре 1235. године Јовану као своме нећаку Срем и околину, односно јужни део Саве са Београдом и Мачвом. Јован је овим територијама владао до око 1250. године, пошто се већ у лето те године његова супруга Матилда од Пожеге помиње као удовица (lat. nobilis domine relicte domini Johannis, comitisse de Posoga).[6][7][8] Краљ Бела IV (1235–1270) је потврдио Јована за управника Срема, а избеглог руског принца Ростислава Михаиловича за управника Славоније. Тиме је формирао систем пограничних области на југу и истоку своје државе који ће је бранити од спољашњих непријатеља.

Други извори указују на могућност да је Јован управљао у јужним угарским областима већ око 1227. године, када се помиње поводом политике Рима према Босни. Пошто је папа Хонорије III затражио да се јеретици (босански богумили) истребе, калочки надбискуп Угрин Чак је Јовану дао 200 сребрних марака да изврши задатак. Јован је новац узео, али рат против богумила није покренуо.

Породица

[уреди | уреди извор]

Јован је био ожењен Матилдом, ћерком француске принцезе Маргарете од Куртенеа († 1270), из њеног првог брака са племићем Раулом III од Исудена († око 1213).[9][10][11] Матиладина мајка Маргарета била је сестра латинских царева Роберта I и Балдуина II.

Јован и Матилда су имали барем једну ћерку - Марију, удату око 1253-1255. године за пикардијског племића Анселма од Кајеа, који је нешто касније (пре 1269. године) постао коморник латинског цара Балдуина II, Матилдиног ујака. Јованов зет Анселмо је касније постао намесник анжујске Краљевине Албаније (1273), али је убрзо умро, након чега се Јованова ћерка Марија преселила у Краљевину Србију.[12][13]

У појединим напуљским и дубровачким изворима који сведоче о боравку Јованове ћерке Марије у Србији, тадашња српска краљица Јелена († 1314) назива се Маријином сестром (лат. soror). У напуљском документу из 1280. године, Марија и Јелена се изричито називају сестрама (лат. Quia nobilis mulier domina Maria de Chaurs cum filio suo et familia eiusdem domine intendit transfretare ad presens ad partes Servie visura dominam reginam Servie sororem suam).[14] На сличан начин, Марија се у дубровачкој исправи из 1281. године поново назива сестром српске краљице Јелене (лат. Maria de Chau, soror excellentissime domine Regine Seruie et totius maritime regionis).[15]

Полазећи од тих података, у историографији је изнета претпоставка да су Марија и Јелена биле рођене сестре (по оба родитеља) или барем полусестре (по оцу или мајци).[16][17][18] Такво сродство између Марије и Јелене, по оба родитеља или барем по оцу, значило би да је Јован био не само Маријин, већ и Јеленин отац. Ако је та претпоставка тачна, Јован би преко ћерке Јелене, супруге српског краља Стефана Уроша I (1243-1276) био деда српских краљева Стефана Драгутина († 1316) и Стефана Милутина († 1321).[14][19][20][21][22][23][24]

Породично стабло

[уреди | уреди извор]
16. Манојло Анђел
8. Константин Анђел
4. Андроник Дука Анђел
18. Алексије I Комнин
9. Теодора Комнина Анђелина
19. Ирина Дукина
2. Исак II Анђел
5. Еуфросина Кастамонитиса
1. Јован Анђел
24. Бела II
12. Геза II
25. Јелена Вукановић
6. Бела III
26. Мстислав I Велики
13. Еуфросина Кијевска
27. Љубава Дмитријевна
3. Маргарета Угарска
28. Херве II од Донзија
14. Рене од Шатијона
7. Агнеса од Антиохије
30. Боемунд II од Антиохије
15. Констанца Антиохијска
31. Алиса Антиохијска

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Рокаи 1980, стр. 167-171.
  2. ^ Харди 2009, стр. 65-80.
  3. ^ Харди 2017, стр. 117-142.
  4. ^ Коматина & Коматина 2018, стр. 141-164.
  5. ^ Рокаи 1983, стр. 121-127.
  6. ^ Szentpétery 1923, стр. 281, 289.
  7. ^ Zsoldos 2005, стр. 157–158.
  8. ^ Bácsatyai 2017, стр. 256.
  9. ^ Van Tricht 2011, стр. 178.
  10. ^ Van Tricht 2020, стр. 61-63, 68, 103.
  11. ^ Коматина 2021, стр. 123-127.
  12. ^ Bourel 1895, стр. 13.
  13. ^ Berger 1897, стр. 289, 351.
  14. ^ а б Porčić 2020, стр. 119-163.
  15. ^ Чремошник 1932, стр. 45.
  16. ^ Angold 2011, стр. 54.
  17. ^ McDaniel 1984, стр. 48–49.
  18. ^ McDaniel 1986, стр. 191–200.
  19. ^ Porčić 2021, стр. 181-208.
  20. ^ Порчић 2021, стр. 31-68.
  21. ^ Коматина 2021, стр. 120-133.
  22. ^ Узелац 2021, стр. 187-206.
  23. ^ Митровић 2022, стр. 90.
  24. ^ Uzelac 2025, стр. 303-315.

Литература

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Јован_Анђел_од_Срема&oldid=29936197”