Јелена Вукановић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Јелена Вукановић
HelenaofSerbien.jpg
Јелена Вукановић
Датум рођења 1109.
Датум смрти 1146.
Династија Вукановићи
Отац Урош I Вукановић
Мајка Ана Диогенеса
Супружник Бела II Слепи
Потомство Елизабета од Угарске, Геза II, Ладислав II Угарски, Стефан IV Угарски, Софија од Угарске

Јелена Вукановић (мађ. Ilona királyné), (р. после 1109 -† после 1161) је била ћерка Уроша I Вукановића великог жупана Рашке и његове супруге Ане[1] и супруга угарског краља Беле II Слепог[2].

Биографија[уреди]

Око 1129. године краљ Стефан II Угарски је договорио са Урошем I венчање свог рођака Беле и Урошеве ћерке Јелене. Краљ је новом брачном пару дао поседе на управљање у околини Толне. После смрти Стефан II, Бела је крунисан 28. априла 1131. године за краља Мађарске. Јелена и Бела су имали шесторо деце: Гезу, Ласла II, Стефана IV, Алмоша[3] Жофију[4] и Гертруду.

Јелена је била велика помоћ своме мужу у управљању државом током његове владавине[3]. Била је веома верна свом мужу и држави, између осталог она је била та која је 1131. године на државном савету у Араду потенцирала егзекуцију 68 члана мађарске аристократије која је саветовала краља Калмана да ослепи њеног мужа. Према изворима егзекуцији је присуствовао краљ Бела и Јелена, која је била тамо да би била сигурна да су непријатељи њеног супруга кажњени.

Јеленин супруг, краљ Бела II је умро 1141. године и на преесто је дошао њихов најстарији син Геза II. Међутим Јелена је задржала велики утицај у влади и уз помоћ свога брата Белоша је одржавала добре односе и мир на јужним границама краљевства[1]. У овом периоду после смрти краља Беле, покварили су се немачко—мађарски односи и раскинута је веридба Хенрика и Жофије, Јеленине ћерке[5]. Из овог разлога Жофија се замонашила и постала опатица у манастиру Адмонт.[4]

У време Гезине владавине Стефан и Ласло нису били задовољни са титулама и поседима које су имали, па су потражили помоћ код царева Светог римског царства и византијских царева. За време Гезиног живота и владавине ове сплетке нису имале успеха, али је након Гезине смрти 1161. године Манојло I Комнин видео добар моменат да прошири византијски утицај у Мађарској. Помогао је да се са трона скине Стефан III а на његово место поставе прво Ласло II па после њега на кратко време Стефана IV. Ипак и поред свега Стефан III је 1163. године успео да поврати и осигура престо[6][7].

Краљица Јелена је умрла 1161. године.

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 Историја Мађарске 1194. o.
  2. A dömösi prépostság adománylevele, 1138
  3. 3,0 3,1 Историја Мађарске 1191. o.
  4. 4,0 4,1 Историја Мађарске 1195. o.
  5. Веридба Хенрика и Жофије је била 1139. године.
  6. Историја Мађарске 1218-1220. o.
  7. Историја византијског сна

Литература[уреди]

  • A dömösi prépostság adománylevele[1]
  • Zsófia levelei (Жофијина писма)
  • Magyarország története Előzmények és magyar történet 1242-ig, Akadémiai Kiadó, Budapest. 1987. ISBN 978-963-05-1518-4.
  • Ostrogorsky, Georg (2003). A bizánci állam története. Budapest: Osiris Kiadó,. ISBN 978-963-389-383-8. 
  • Soltész, István: Árpád-házi királynék (Gabo, 1999)
  • Kristó, Gyula - Makk, Ferenc: Az Árpád-ház uralkodói (IPC Könyvek, 1996)

Спољашње везе[уреди]


Претходник:
Непозната
Краљица Мађарске
(11311141)

Наследник:
Еуфросина Кијевска
  1. Szabó Dénes: A dömösi prépostság adománylevele (1138/1329), Magyar Nyelv, 1936. 5-6. 204.