Јелена Вукановић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Јелена Вукановић
HelenaofSerbien.jpg
Јелена Вукановић
Датум рођења 1109.
Датум смрти 1161.
Отац Урош I Вукановић
Мајка Ана Диогенеса
Супружник Бела II Мађарски
Потомство Геза II, Ласло II Угарски, Стефан IV Угарски

Јелена Вукановић (мађ. Ilona királyné), (р. после 1109 -† после 1161) је била ћерка Уроша I Вукановића великог жупана Рашке и његове супруге Ане[1] и супруга угарског краља Беле II Слепог[2].

Биографија[уреди]

Око 1129. године краљ Стефан II Угарски је договорио са Урошем I венчање свог рођака Беле и Урошеве ћерке Јелене. Краљ је новом брачном пару дао поседе на управљање у околини Толне. После смрти Стефан II, Бела је крунисан 28. априла 1131. године за краља Мађарске. Јелена и Бела су имали шесторо деце: Гезу, Ласла II, Стефана IV, Алмоша[3] Жофију[4] и Гертруду.

Јелена је била велика помоћ своме мужу у управљању државом током његове владавине[3]. Била је веома верна свом мужу и држави, између осталог она је била та која је 1131. године на државном савету у Араду потенцирала егзекуцију 68 члана мађарске аристократије која је саветовала краља Калмана да ослепи њеног мужа. Према изворима егзекуцији је присуствовао краљ Бела и Јелена, која је била тамо да би била сигурна да су непријатељи њеног супруга кажњени.

Јеленин супруг, краљ Бела II је умро 1141. године и на преесто је дошао њихов најстарији син Геза II. Међутим Јелена је задржала велики утицај у влади и уз помоћ свога брата Белоша је одржавала добре односе и мир на јужним границама краљевства[1]. У овом периоду после смрти краља Беле, покварили су се немачко—мађарски односи и раскинута је веридба Хенрика и Жофије, Јеленине ћерке[5]. Из овог разлога Жофија се замонашила и постала опатица у манастиру Адмонт.[4]

У време Гезине владавине Стефан и Ласло нису били задовољни са титулама и поседима које су имали, па су потражили помоћ код царева Светог римског царства и византијских царева. За време Гезиног живота и владавине ове сплетке нису имале успеха, али је након Гезине смрти 1161. године Манојло I Комнин видео добар моменат да прошири византијски утицај у Мађарској. Помогао је да се са трона скине Стефан III а на његово место поставе прво Ласло II па после њега на кратко време Стефана IV. Ипак и поред свега Стефан III је 1163. године успео да поврати и осигура престо[6][7].

Краљица Јелена је умрла 1161. године.

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 Историја Мађарске 1194. o.
  2. A dömösi prépostság adománylevele, 1138
  3. 3,0 3,1 Историја Мађарске 1191. o.
  4. 4,0 4,1 Историја Мађарске 1195. o.
  5. Веридба Хенрика и Жофије је била 1139. године.
  6. Историја Мађарске 1218-1220. o.
  7. Историја византијског сна

Литература[уреди]

  • A dömösi prépostság adománylevele[1]
  • Zsófia levelei (Жофијина писма)
  • Magyarország története Előzmények és magyar történet 1242-ig, Akadémiai Kiadó, Budapest. 1987. ISBN 978-963-05-1518-4.
  • Ostrogorsky, Georg (2003). A bizánci állam története. Budapest: Osiris Kiadó,. ISBN 978-963-389-383-8. 
  • Soltész, István: Árpád-házi királynék (Gabo, 1999)
  • Kristó, Gyula - Makk, Ferenc: Az Árpád-ház uralkodói (IPC Könyvek, 1996)

Спољашње везе[уреди]


Претходник:
Непозната
Краљица Мађарске
(11311141)

Наследник:
Еуфрозина Владимирович Кијевска
  1. Szabó Dénes: A dömösi prépostság adománylevele (1138/1329), Magyar Nyelv, 1936. 5-6. 204.