Матилда од Вијандена

С Википедије, слободне енциклопедије

Матилда од Вијандена, Госпа од Пожеге (рођена пре 1220. – умрла после 1255.) била је ћерка Хенрија I, грофа од Вијандена († 1252.) и Маргарете од Куртенеа († 1270.), принцезе Латинског царства у Цариграду. Матилдин отац Хенри био је истакнути племић из куће Вијанден, док је њена мајка Маргарета била ћерка цара Петра Куртенеа (ум. 1219), латинског цара Константинопоља. Маргаретина браћа, потом латински цареви Роберт I (ум. 1228) и Балдуин II (ум. 1273), били су Матилдини ујаци[1][2].

Матилда је била удата (око 1235) за Јована Анђела, господара Срема у средњовековној Угарској краљевини. Јован је био син византијског цара Исака II Анђела (ум. 1204) и царице Маргарете од Угарске. Јован је умро пре 1253. године, а Матилда је постала Пожешка Госпа у средњовековној Пожешкој жупанији (средња област у модерној Славонији). Њихова ћерка Марија била је удата (око 1253-1255) за Анселма де Кајеа, који је касније (пре 1269.) постао коморник латинског цара Балдуина II Цариградског, Маријиног праујака.[3][4]

Различита питања у вези са атрибуцијом података везаних за две особе (оца и сина) који су имали исто име (Анселм де Кајеа),[5] разматрана су у неколико генеалошких студија, пошто извори из 1280-их и 1290-их сугеришу да је Матилдина ћерка Марија имала сестру Јелену, краљицу Србије († 1314).[6][7][8][9]

Ако су те претпоставке тачне, Матилда би по мајци била бака српских краљева Стефана Драгутина и Стефана Милутина.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ McDaniel 1984, стр. 43
  2. ^ McDaniel 1986, стр. 196
  3. ^ Bourel 1895, стр. 13
  4. ^ Berger 1897, p. 289, 351.
  5. ^ Angold 2011, стр. 54
  6. ^ McDaniel 1984.
  7. ^ McDaniel 1986.
  8. ^ Petrovitch 2015.
  9. ^ Bácsatyai 2017.

Литература[уреди | уреди извор]

  • Angold, Michael (2011). "The Latin Empire of Constantinople, 1204–1261: Marriage Strategies". Identities and Allegiances in the Eastern Mediterranean after 1204. Farnham: Ashgate Publishing Limited. pp. 47–68. ISBN 9781409410980.
  • Bácsatyai, Dániel (2017). "A 13. századi francia–magyar kapcsolatok néhány kérdése" (PDF). Századok. 151 (2): 237–278.
  • Berger, Élie (1897). Les Registres d'Innocent IV. Vol. 3. Paris.
  • Bourel, Charles (1895). Registres d'Alexandre IV. Vol. 1. Paris.
  • Geanakoplos, Deno John (1953). „Greco-Latin Relations on the Eve of the Byzantine Restoration: The Battle of Pelagonia-1259”. Dumbarton Oaks Papers. 7: 99—141. JSTOR 1291057. doi:10.2307/1291057. .
  • Mazzoleni, Jole, ed. (1967) [1952]. I registri della Cancelleria Angioina (PDF). Vol. 4 (2nd ed.). Napoli: Accademia Pontaniana.
  • McDaniel, Gordon L. (1984). "On Hungarian-Serbian Relations in the Thirteenth Century: John Angelos and Queen Jelena" (PDF). Ungarn-Jahrbuch. 12 (1982-1983): München, 1984: 43–50.
  • McDaniel, Gordon L. (1986). "The House of Anjou and Serbia". Louis the Great: King of Hungary and Poland. Boulder: East European Monographs. pp. 191–200. ISBN 9780880330879.
  • Moravcsik, Gyula (1970). Byzantium and the Magyars. Budapest: Akadémiai Kiadó.
  • Petrovitch, Nicolas (2015). „La reine de Serbie Hélène d'Anjou et la maison de Chaources”. Crusades. 14: 167—181. ISBN 9781472468413. S2CID 257002925. doi:10.1080/28327861.2015.12220366.