Јово Павић
| јово павић | |
|---|---|
 Јово Павић у униформи ЈНА | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 8. фебруар 1917. |
| Место рођења | Ведро Поље, код Петровца, Аустроугарска |
| Датум смрти | 1. август 2011. (94 год.) |
| Место смрти | Београд, Србија |
| Професија | војно лице |
| Деловање | |
| Члан КПЈ од | 1941. |
| Учешће у ратовима | Народноослободилачка борба |
| Служба | НОВ и ПО Југославије Југословенска народна армија 1941 — 1973. |
| Чин | генерал-мајор |
| Одликовања |   |
Јово Павић (Ведро Поље, код Петровца, 8. фебруар 1917 — Београд, август 2011) био је учесник Народноослободилачке борбе, генерал-мајор ЈНА и носилац Партизанске споменице.
Биографија[уреди | уреди извор]
Јово Павић је рођен 8. фебруара 1917. године у Ведром Пољу, код Петровца, од оца Ђуре. Потиче из земљорадничке породице. Прије рата био је приватни службеник.[1] Још у то вријеме бивао је хапшен и затваран због својих револуционарних и синдикалних активности.[2]
Одмах после окупације Југославије укључио се у припреме за оружани устанак. 27. јула 1941. Био је међу првим борцима у устанку. Од првих дана учествовао је у устаничким и герилским акцијама.[1] По формирању колунићког устаничког одреда „Осјеченица”, изабран је за команданта,[3] а потом за политичког комесара овог одреда,[2] да би након краћег времена поново преузео дужност команданта.[3] Након формирања чете коју су чинили устаници Колунића, Меденог Поља и Бјелаја, изабран је за политичког комесара чете, док је за командира изабран Светко Качар, а са замјеника командира Драго Ђукић.[4] У КПЈ је примљен 1941.[5]
У рату је био командант батаљона „Соко”, Другог (рибничког) батаљона Седме крајишке бригаде. Био је начелник штаба 39. крајишке дивизије НОВЈ од њеног формирања, па до краја рата.[1][6] Послије рата био је начелник штаба корпуса.[1]
Завршио је Вишу војну академију и курс оператике ЈНА. Унапређен је у чин генерал-мајора. Активна служба у ЈНА престала му је 1973. године.[1] О својим ратним искуствима писао је у зборнику сјећања Петровац у НОБ.
Одликован је више пута разним одликовањима.[1] Носилац је Партизанске споменице1941, као и Ордена партизанске звијезде.[7]
Умро је у Београду у августу 2011. године.[7]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б в г д ђ Ковачевић, Душан С. (2006). Села Бара, Буковача, Дринић, Ведро Поље – Срез Босански Петровац 1700–2006. Нови Сад: Мјесна заједница Буковача. стр. 442. ISBN 978-99938-882-0-8.
- ^ а б Петровац у НОБ. I том. Босански Петровац: Општински одбор СУБНОР-а Босански Петровац. 1974. стр. 240, 373—385, 617.
- ^ а б Петровац у НОБ. II том. Босански Петровац: Општински одбор СУБНОР-а Босански Петровац. 1974. стр. 246.
- ^ Петровац у НОБ. III том. Босански Петровац: Општински одбор СУБНОР-а Босански Петровац. 1974. стр. 136—149, 176.
- ^ Седма крајишка бригада - Зборник сјећања. Београд. 1987. стр. 40, 597.
- ^ Војна енциклопедија. Књига 10. Београд: Војноиздавачки завод. 1970. стр. 117.
- ^ а б peoplepill.com. „About Jovo Pavić: Military personnel (born: 1917 - died: 2011) | Biography, Facts, Career, Life”. peoplepill.com (на језику: словеначки). Приступљено 2022-03-07.
