Јоже Михевц

С Википедије, слободне енциклопедије
јоже михевц
Јоже Михевц
Лични подаци
Датум рођења(1922-07-25)25. јул 1922.
Место рођењаИдрија, Краљевина Италија
Датум смрти20. јун 1944.(1944-06-20) (21 год.)
Место смртиЈеловица, Нацистичка Немачка
Професијарудар
Деловање
Учешће у ратовимаНародноослободилачка борба
СлужбаНОВ и ПО Југославије
Југословенска народна армија
Чинмајор
Херој
Народни херој од21. јула 1953.

Јоже Михевц (Идрија, 25. јул 1922Јеловица, 20. јун 1944), учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.

Биографија[уреди | уреди извор]

Родио се у Идрији, данашњој Словенији. Учио је столарски занат, али је често остајао без посла па га је отац који је био рудар запослио да ради у руднику Раша у Истри.[1]

У новембру 1942. године вратио се у родни крај и тада се придружио Јужноприморском партизанском одреду. Недуго затим је послат у пету бригаду „Симон Грегорчич” где је остао све до септембра 1943. године. У фебруару је учествовао у борби са италијанима на планини између Горње и Доње Трибуше. Као командир чете учествовао је у борбама на Коловрату и у Шпику у Бенешкој Словенији, а у августу изнад села Понто. Постао је командант 3. батаљона „Градникове бригаде”, а када су је у децембру опколиле јаке непријатељске снаге Михевц је пробио обруч јуришом и спасио бригаду. Са својом бригадом је у јануару извршио успешан напад на Годович.[1]

Похађао је у фебруару виши течај официрске школе, па је именован за команданта „Градникове бригаде”, а 15. априла 1944. за команданта бригаде „Војко Премрл”. Са бригадом је водио низ тешких борби, док није погинуо од мине на Јеловици 20. јуна 1944. године.[1]

Указом председника ФНР Југославије Јосипа Броза Тита, 21. јула 1953. године, проглашен је за народног хероја.[1]

Референце[уреди | уреди извор]

Литература[уреди | уреди извор]