Јулијска крајина

Јулијска крајина
*Venezia Giulia* (италијански)
*Julijska krajina* (словеначки)
Јулијска крајина; Venezia Giulia (италијански); Julijska krajina (словеначки);
Region
	Кућа на граници између Италије и Словеније у Горици с натписом „Ту је Југославија” 1945—1947.
	; Јулијска крајина у оквиру Краљевине Италије (1923—1947), са четири покрајине: покрајине Горица (плава), покрајина Трст (зелена), покрајина Ријека (црвена) и покрајина Пула (жута).

Јулијска крајина (словен. Julijska krajina), позната и као Јулијска Венеција (итал. Venezia Giulia, венец. Venesia Julia, фурл. Vignesie Julie, њем. Julisch Venetien), област је југоисточне Европе подијељена између Италије, Словеније и Хрватске.^[1] Израз је сковао италијански лингвиста Грацијадио Исаја Асколи 1863, како би показао да Аустријско приморје, Венето, Фурланија и Трентино (тада дио Аустријског царства) дијеле заједнички италијански лингвистички идентитет. Асколи је нагласио августовску подјелу римске Италије на почетку периода царства, када је Венеција и Истрија (лат. Venetia et Histria) била Регија 10. (лат. Regio X).^[2]

Израз су касније прихватили италијански иредентисти, који су настојали да припоје регије у којима су етнички Италијани чинили већину (или знатан удио) становништва: Аустријско приморје, Трентино, Ријека и Далмација. Тројна антанта је регије обећала Италији у претпостављеном распаду Аустроугарске у замјену за придруживање Италије савезничким снагама у Првом свјетском рату. Тајним Лондонским споразумом из 1915. Италији су обећане територије које су углавном насељене Италијанима (као што је Трентино) поред оних које су углавном насељене Јужним Словенима; на територији је живјело 421.444 Италијана и око 327.000 Словенаца.^[3]

Етимологија

Тривенето (или Три Венеције), према Грацијадију Асколију.

Израз „Јулијска крајина” је дјелимичан превод италијанског назива „Јулијска Венеција” (итал. Venezia Giulia), који је сковао италијански историјски лингвиста Грацијадио Асколи, рођен у Горици. У новинском чланку из 1863. Асколи се фокусира на широку географску област сјеверно и источно од Венеције која је била под аустријском влашћу; назвао ју је Тривенето („три венецијанске регије”). Асколи је Тривенето подијелио на три дијела:^[4]

Еуганска Венеција (итал. Venezia Euganea / Venezia propria — „права Венеција”) — чине је италијанска регија Венето и већи дио Фурланије (приближно одговара садашњим покрајинама Удине и Порденоне).
Тридентинска Венеција (лат. Venezia Tridentina) — данашња италијанска регија Трентино—Јужни Тирол.
Јулијска Венеција (итал. Venezia Giulia) — „Горица, Трст и Истра… укључујући копно између Венеција у строгом смислу ријечи, Јулијских Алпа и мора”.

Према овој дефиницији, Тривенето се преклапа са староримском регијом Регија 10. — Венеција и Истрија коју је увео цар Август током своје административне реорганизације римске Италије на почетком 1. вијека н. е. Асколи је сковао своје изразе из лингвистичких и културних разлога, рекавши да су језици који се говоре у три области суштински слични. Његов циљ је био да владајућем Аустријском царству нагласи латинске и венецијанске коријене регије^[а] и значај италијанског лингвистичког елемента.^[4]

Израз „Јулијска Венеција” није се одмах примио, а почео је да се шире користи тек у првој деценији 20. вијека.^[4] Италијанска влада га је користила у званичним административним актима 1922—1923. и послије 1946, када је укључен у назив нове регије Фурланија—Јулијска Венеција.

Напомене

^ Цио Тривенето је 1863. био дио Аустријског царства. Послије трећег италијанског рата за независност против Аустрије 1866, Венето и дио Фурланије (тј. Еуганска Венеција по Асколијевој терминологији) припојени су Краљевини Италији.

Референце

^ Newman 1943, стр. 307, 309; Jones, Ostberg & Randeraad 2007, стр. 155.
^ Newman 1943, стр. 307, 309; Jones, Ostberg & Randeraad 2007, стр. 155; Cattaruzza 2016, ch. I.
^ Lipušček 2012; Cresciani 2004, стр. 4.
^ ^а ^б ^в Cattaruzza 2016, ch. I.

Литература

Newman, Bernard (1943). The New Europe (на језику: енглески). Books for Libraries Press. ISBN 978-0-8369-2963-8. Приступљено 16. 2. 2023.
Jones, Harriet; Ostberg, Kjell; Randeraad, Nico (2007). Contemporary History on Trial: Europe Since 1989 and the Role of the Expert Historian (на језику: енглески). Manchester University Press. ISBN 978-0-7190-7417-2. Приступљено 16. 2. 2023.
Cattaruzza, Marina (2016). Italy and Its Eastern Border, 1866-2016 (на језику: енглески). Routledge. ISBN 978-1-317-64872-7. Приступљено 16. 2. 2023.
Lipušček, Uroš (2012). Sacro egoismo: Slovenci v krempljih tajnega Londonskega pakta 1915 (на језику: словеначки). Cankarjeva Založba. ISBN 978-961-231-871-0. Приступљено 16. 2. 2023.
Cresciani, Gianfranco (2004). „A clash of civilisations? The Slovene and Italian minorities and the problem of Trieste from Borovnica to Bonegilla” (PDF). Italian Historical Society Journal. 12 (2): 3—16. Приступљено 16. 2. 2023.

Додатна литература

Sluga, Glenda (11. 1. 2001). The Problem of Trieste and the Italo-Yugoslav Border: Difference, Identity, and Sovereignty in Twentieth-Century Europe (на језику: енглески). SUNY Press. ISBN 978-0-7914-4823-6. Приступљено 17. 2. 2023.

Спољашње везе

„Istituto Giuliano di Storia Cultura e Documentazione”. www.istitutogiuliano.it (на језику: италијански).
„Istituto regionale per la storia del movimento di liberazione nel Friuli Venezia Giulia”. www.irsml.eu (на језику: италијански).

[5] Цио Тривенето је 1863. био дио Аустријског царства. Послије трећег италијанског рата за независност против Аустрије 1866, Венето и дио Фурланије (тј. Еуганска Венеција по Асколијевој терминологији) припојени су Краљевини Италији.

[FOOTNOTENewman1943307,_309JonesOstbergRanderaad2007155-1] Newman 1943, стр. 307, 309; Jones, Ostberg & Randeraad 2007, стр. 155.

[FOOTNOTENewman1943307,_309JonesOstbergRanderaad2007155Cattaruzza2016ch._I-2] Newman 1943, стр. 307, 309; Jones, Ostberg & Randeraad 2007, стр. 155; Cattaruzza 2016, ch. I.

[FOOTNOTELipušček2012Cresciani20044-3] Lipušček 2012; Cresciani 2004, стр. 4.

[FOOTNOTECattaruzza2016ch._I-4] а ^б ^в Cattaruzza 2016, ch. I.

[1]

[2]

[3]

[4]

[а]