Љубавичи

Координате: 54° 49′ 22″ С; 31° 00′ 47″ И / 54.8227° С; 31.013° И / 54.8227; 31.013
С Википедије, слободне енциклопедије

Љубавичи
Любавичи
Љубавичи
Административни подаци
Држава Русија
Федерални округСредишњи ФО
Област Смоленска област
РејонРудњански рејон
Основан1654.
Становништво
Становништво
 — 2007.460
 — густина319,44 ст./km2
Географске карактеристике
Координате54° 49′ 22″ С; 31° 00′ 47″ И / 54.8227° С; 31.013° И / 54.8227; 31.013
Временска зонаUTC+4
Површина1,44 km2
Љубавичи на карти Русије
Љубавичи
Љубавичи
Љубавичи на карти Русије
Љубавичи на карти Смоленске области
Љубавичи
Љубавичи
Љубавичи на карти Смоленске области
Поштански број216774
Позивни број+7 48141
Регистарска ознака67

Љубавичи (рус. Люба́вичи, блр. Любаві́чы, Јидиш ליובאוויטש) је рурално насеље у Рудњанском рејону, Смоленска област, Руска Федерација.

Историја[уреди | уреди извор]

Насеље је било основано у Пољско-литванијској држави. Први пут је поменуто 1654.[1] године. 30. априла 1655, у писму породици, поменуо га је руски цар Алексеј I Михајлович[2]. 1784. поменут је као мањи град, део феудалаца, родбине Љубомирских[3]. Насеље је припао Оршавском рејону, Могиљовска губернија.[4]

Након поделе Пољске насеље је припало Руској Империји. За време Наполеонове инвазије на Русију 2 недеље је у насељу бивао корпус француског маршала Емануела Грушија[5]. 1857. насеље је имало око 2500 становника, по другом запису око 1516 (1880. године), од којих је било 987 Јевреја. Село је имало 313 кућа, две Православне цркве и две синагоге.[3]

Љубавичи су у историју ушли као центар хасидизма (религијски покрет јудаизма). За време Првог светског рата доста Јевреја је побегла на запад[6]. За време Другог светског рата Немци су 27. септембра 1941. установили јеврејски гето. 4. новембра 1941. изведе масакр над 483 Јевреја[7].

Центар хасидизма[уреди | уреди извор]

Насеље је постало познато од 17. века даље, када си лидери хасадитске секте јудаизма основали Хабад (Хабад-Љубавич или Љубавички хасидизам). Секту хасидског јудаизма је основао рабин Шнеур Залман из Љозна (Витепски рејон), чији је син, рабин Дов Бер, прешао у насеље Љубавичи, па је покрет назван по Љубавичима. Рабин Шнеур Залман је у Љубавичима, као млад, био учитељем. Историју Љубавича описао је у својим мемоарима рабин Јосиф Изак Шнерсон, шести рабин Љубавича, где је описао и развој јеврејске религије. У Љубавичима била је и велика Библиотека Шнерсона, која је за време Првог светског рата премештена у Москву (сада део Руске народне библиотеке - ФГБУ РГБ). Део књига налази се у Њујорку, где је данас центар хасидизма Хабад.

Галерија[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Lyubavichi, Rudnyansky District, Smolensk Oblast". rediff.com. Retrieved 23 December
  2. ^ Г. Котошихин, А. Либерман. Московия и Европа. М.: Фонд Сергея Дубова, 2000. С. 513
  3. ^ а б Geographical Dictionary of the Kingdom of Poland, 1880–1914, Słownik Geograficzny Królestwa Polskiego tom V, s. 392
  4. ^ Исполнительный комитет Смоленского областного совета народных депутатов. Государственный архив Смоленской области. "Административно-территориальное устройство Смоленской области. Справочник", изд. "Московский рабочий", Москва (1981). стр. 250.
  5. ^ Изображенiе военныхъ дѣйствий первой армiи въ 1812 году, Главнокомандующего и Военнаго Министра, Барклая де Толли. стр. 9 // Чтенія в Императорском обществѣ исторіи и древностей россійских при Московском университетѣ, выпуск 27. М: Унив. тип., 1858.
  6. ^ "והנני אביך הדורש שלומך וטיפה מתגעגע" ● פרק ה' - שטורעם.נט כל חב"ד יודעת
  7. ^ Rural Localities in Smolensk Oblast: Lyubavichi, Rudnyansky District, Smolensk Oblast, Petrovichi, Kadino, Smolensk Oblast, Katyn. Books LLC. 2010. ISBN 978-1-157-13325-4.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]