Љуба Земунац
Љуба Земунац | |
|---|---|
 | |
| Пуно име | Љубомир Магаш |
| Датум рођења | 27. мај 1948. |
| Место рођења | Земун, ФНР Југославија |
| Датум смрти | 10. новембар 1986. (38 год.) |
| Место смрти | Франкфурт, Западна Немачка |
Љубомир Магаш, у јавности познат као Љуба Земунац (Земун, 27. мај 1948 — Франкфурт, 10. новембар 1986) био је криминалац и боксер и један од најпознатијих личности југословенског подземља.[1]
Биографија
[уреди | уреди извор]Рођен је 27. маја 1948. године у Земуну у породици Шиме Магаша, пореклом из Вињерца поред Задра[тражи се извор] и Росе, рођене Ћурчић, а са породицом се касније преселио на Звездару. Са шест година је остао без оца, који се растао од његове мајке. Учио је ауто-лимарски занат, али га није завршио. Радио је једно време у погону ИМТ у Добановцима. У полицији је први пут регистрован 1964. године, као напасник. У наредних неколико година често је привођен углавном због ситних кривичних дела: гребања аутомобила, претњи, туча, отмица торби. На Звездари је почео да се бави аматерским боксом и уличним тучама. Суд у Београду му је 1965. одредио казнено поправну мјеру слања у Дом за малољетне преступнике у Нишу. Године 1967. је у једној тучи на Технолошком факултету тешко пребио студента Владимира Вучковића, па је у страху од полиције, први пут побегао у Аустрију. Исте године када се вратио из иностранства осумњичен је да је заједно са Радетом Ћалдовићем Ћентом и Зораном Милосављевићем Робијом силовао једну девојку. За ово дело је добио три године затвора у Сремској Митровици.[2] Двије године робије је провео у затвору у Сремској Митровици. Убрзо након изласка из затвора у марту 1971. године нашао се на Интерполовој потерници због крађе аутомобила. Истог тренутка кад је издата потерница, Магаш се нашао у бекству заједно са својим пријатељем Ђанијем са којим је побегао у Италију. Седамдесетих година 20. вијека је боравио у западној Европи гдје се бавио пљачкама и изнудама. Осумњичен је за убиство Вељка Кривокапића 27. октобра 1978. у кафеу „Хауп трост” у Бечу.[3] Убио га је Горан Вуковић звани Мајмун испред обласног суда у Франкфурту.
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Kako je živeo i umro Ljuba Zemunac
- ^ Лопушина 2003
- ^ „Кад су пролазници јурили терористе”. Политика. 2009. Приступљено 6. 2. 2012.
Литература
[уреди | уреди извор]- Љуба Земунац - манекен смрти, Душан Поповић и Небојша Павловић, Београд (1989)
- Лопушина, Марко (2003). Српска мафија - Ко је ко. ISBN 978-86-7578-045-8.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Љуба Земунац Биографија
- Политика: Црни пипци по целој Европи (језик: српски)
- Југословенско подземље
- Пресс: Љуба Земунац радио за Удбу, 5. 4. 2009. Архивирано на сајту Wayback Machine (19. јул 2015) (језик: српски)
