Ћу Ћубај

Из Википедије, слободне енциклопедије
Ћу Ћубај

{{{опис_слике}}}

Биографија
Датум рођења 29. јануар 1899.
Место рођења Чангџоу (Ђангсу)
Датум смрти 18. јун 1935.(1935-06-18)(36 год.)
Место смрти Чангтинг (Фуђен)
Политичка партија Комунистичка партија Кине
Мандат(и)
Генерални секретар Комунистичке партије Кине
19271928.
Претходник Чен Дусју
Наследник Сјанг Џунгфа

Ћу Ћубај (кин. 瞿秋白, пин. Qū Qiūbái; Чангџоу, 29. јануар 1899Чангтинг, 18. јун 1935) био је вођа Комунистичке партије Кине у касним 1920-им годинама и важан сарадник у развоју идеологије Мао Цедунга.

Детињство и младост[уреди]

Пореклом из истакнуте, иако сиромашне породице, Ћу је претрпео трагедију у својим раним годинама. Његов отац, који није могао створити иметак радећи на земљи, или постићи добар бирократски положај, био је присиљен да прихвати слабо плаћен посао наставника у удаљеном месту. Од посла није зарађивао много новца за породицу. Његова мајка се 1915. убила исцрпљена животним тешкоћама и дуговима.[1] Ћу је 1916. године дошао у Пекинг, пошто је провео неко време код рођака у Вухану. Није имао новца да плаћа редовну универзитетску наставу, па се уписао у новоформирани Институт за проучавање руског језика. Ту је студирање било бесплатно, постојале су студентске стипендије, а обећано је и запослење после стицања дипломе.

Невољано је умешан у револуцију, а радикализовао се када се прикључио Покрету 4. маја.[2]

Учешће у Комунистичкој партији[уреди]

Ћу је водио усамљенички живот под захтјевима управе Института за језик, студирајући француски и руски, а у своје време будистичку и класичну кинеску филозофију. Рани контакт са револуционарским круговима остварио је учешћем у расправама Ли Даџаоа, главног књижара Пекиншког универзитета, о марксистичкој анализи. Мао Цедунг је такође био присутан на тим састанцима. Ћу је касније прихватио посао новинара пекиншких новина, и био је стациониран у Москви. Ћу је био један од првих Кинеза који је извештавао из Москве о животу у Русији након Октобарске револуције.

Он је постао вршилац дужности предсједник Политбироа 1927, након пада Чен Дусјуа, постајући стварни вођа странке. Он је организовао револуције и побуне, као што је Гуангџоушки устанак 11. децембра 1927. [3] Због немогућности да се придружи друговима у Дугом маршу услед туберкулозе, Ћу је остао у предстражи. Ту су га на крају ухапсили и стрељали припадници Куоминтанга 1935. Пре смрти је написао посљедње опроштајно писмо, које је постало део књижевне традиције комунистичког покрета.

Наслеђе[уреди]

Ћу је био веома критикован као издајник у доба културне револуције. Међутим, Централни комитет га је аболирао 1980. и данас се сматра за једног од великана КП Кине. Музеј Ћу Ћубаја постоји у родном граду Чангџоу. Ћу и руски колега, В. С. Колоколов, били су одговорни за рани развој система мандаринске романизације.[4] Од руског превода Ћу је створио службени кинески превод Интернационале, која се користи као химна Комунистичке партије Кине.

Референце[уреди]

  1. Spence (1982), стр. 169.
  2. Spence (1982), стр. 171.
  3. Kampen (2000), стр. 34.
  4. ((en)) Синвенз

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]