Џамија имама Алија
| Уточиште имама Алија | |
|---|---|
| |
 Алијева џамија, где је први шиитски имам Алија сахрањен | |
 
Положај у Ираку | |
| Основне информације | |
| Локација | Наџаф |
| Координате | 31° 59′ 46″ С; 44° 18′ 51″ И / 31.996111° С; 44.314167° И |
| Религија | Ислам |
| Обред | Шиити |
| Територија | Ирак |
| Провинција | Покрајина Наџаф |
| Еклесијастикални или организациони статус | Џамија и светилиште |
| Статус | саграђено |
| Завршетак изградње | 977. године |
| Спецификације | |
| Број купола | 1 |
| Висина куполе (унутр.) | 42 m (138 ft) |
| Број минарета | 2 |
| Висина минарета | 38 m (125 ft) |
| Број гробница | 1 |
Уточиште имама Алија (арап. حَرَم ٱلْإِمَام عَلِيّ ), познатије као Алијева џамија (арап. مَسْجِد عَلِيّ), која се налази у Наџафу, Ирак, је шиитска муслиманска џамија у којој се налази гробница Алија, рођака Мухамеда и првог шиитског имама, те четвртог праведног калифа. Према шиитском веровању, [1] поред Алија у овој џамији су и посмртни остаци Адама и Нуха (Ноје).[2] Сваке године милиони ходочасника посећују храм и одају почаст имаму Алију.
Историја[уреди | уреди извор]
Абасидски калиф Харун ел-Рашид саградио је прву грађевину над гробницом имама Алија 786. године, која је укључивала зелену куполу.
Калиф Ал-Мутавакил поплавио је место 850. године, али је Абу'л-Хајџа, Хамданидски владар Мосула и Алепа, обновио светилиште 923. године, укључујући и велику куполу.
Селџучки султан Малик-Шах I приложио је 1086. светилишту значајне дарове, као и калиф Ал-Насир.
Османски султан Абдулазиз обновио је Портал сатова (Баб ал-Са'а) и Портал муслимана Ибн Акила 1863. године, а први позлаћен 1888. године од стране катарског султана Насера ал-Дин Шаха Кахара . [3] 1886. султан Насер ал-Дин такође је поправио куполу јер је у њој дошло до пукнућа због временских неприлика.
Током устанка у марту 1991. године, након рата у Перзијском заливу, републиканска гарда Садама Хусеина оштетила је светилиште, у коме су припадници шиитске опозиције, увучени у кут, у налету на светињу и масакришући готово све њене станаре. После тога светилиште је било затворено две године, службено ради поправке. Садам Хусеин је такође депортовао у Иран велики број становника тог подручја иранског порекла.
Верски статус[уреди | уреди извор]
Као место погреба друге по важности личности шиитског ислама,[4] ову џамију сви шиити сматрају четвртим најсветијим исламским местом.[5][6][7][8][9] Бостон глоуб пише да је „за шиите Наџаф четврти најсветији град, иза Меке и Медине у Саудијској Арабији и џамије Ал-Акса у Палестини“.[10][11][12] Процењује се да само Карбала, Мека и Медина имају више муслиманских ходочасника. Хадис који се приписује Џафар ас-Садику, шестом шиитском имаму, спомиње ово место као једно од „пет дефинитивних светих места која веома поштујемо“.
Место годишње у просеку посети најмање 8 милиона ходочасника, што се процењује да ће се у наредним годинама повећати на 20 милиона.[13] Многи шиити верују да „Али није желео да непријатељи оскрнаве његов гроб и због тога су тражили од пријатеља и породице да га потајно сахране. Претпоставља се да је тај тајни гроб откривен касније током Абасидског калифата од стране Ас-Садика.[14] Већина Шиита прихвата да је Али сахрањен у џамији имама Али, у данашњем Наџафу, који је израстао око светилишта.[15]
Архитектура и уређење[уреди | уреди извор]
Џамија је позната по великој куполи. Близу њених великих врата налазе се два минарета. Велика купола прекривена је златним плочама од 7777 опека, а ту су и тиркизни мозаици који прекривају бочне и задње зидове. [тражи се извор] Улаз у светилиште је кроз три главна монументална портала на источној, сјеверној и јужној страни, који се називају главни или портал са сатом, портал ал-Туси и портал Кибла. Постоје два додатна монументална портала, Муслим Муслим Ибн 'Акил, сјеверно од Капије сата, и ал-' Амара, или Портал Ел-Фарај, у југозападном углу. Двориште окружује унутрашњу светињу, док је унутрашње светиште повезано на западу са џамијом Ал-Ра. Унутрашња светилиште је велика коцка са шупљим ивицама, а на врху је лук у облику лука 42 m (138 ft) у висину и са стране близанка 38 m (125 ft) високи минарети. [3] :88–91
Галерија[уреди | уреди извор]
-
Поглед на џамију из ваздуха -
Зарих који покрива кабр (гроб) имама Алија -
Златни иван -
Током Арба'ена а 2015
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ al-Qummi, Ja'far ibn Qūlawayh (2008). Kāmil al-Ziyārāt. Shiabooks.ca Press. стр. 66—67.
- ^ Al-Islam.org
- ^ а б Tabbaa, Yasser; Mervin, Sabrina; Bonnier, Erick (2014). Najaf, The Gate of Wisdom. UNESCO. стр. 32, 73—81. ISBN 9789231000287.
- ^ Never Again! Архивирано 2007-08-05 на сајту Wayback Machine ShiaNews.com
- ^ Iran Diary, Part 2: Knocking on heaven's door Архивирано на сајту Wayback Machine (4. септембар 2010) Asia Times Online
- ^ Muslim Shia's Saint Imam Ali Holy Shrine - 16 Images Архивирано 2010-09-05 на сајту Wayback Machine Cultural Heritage Photo Agency
- ^ The tragic martyrdom of Ayatollah Al Hakim calls for a stance Архивирано 2010-09-18 на сајту Wayback Machine Modarresi News, September 4, 2003
- ^ Zaman Online, August 13, 2004 Архивирано октобар 28, 2006 на сајту Wayback Machine
- ^ Why 2003 is not 1991 The Guardian, April 1, 2003
- ^ Iraqi forces in Najaf take cover in important Shia shrine The Boston Globe, April 2, 2003]
- ^ Religious rivalries and political overtones in Iraq Архивирано 2009-06-11 на сајту Wayback Machine CNN.com, April 23, 2003]
- ^ "Miscellaneous Relevant Links" Архивирано 2011-10-06 на сајту Wayback Machine Muslims, Islam, and Iraq]
- ^ „Red tape curbs profits from Iraq religious tourism”. Reuters. 2009-02-16. Приступљено 9. 5. 2009.
- ^ Majlesi, V.97, p. 246–251
- ^ Redha, Mohammad; Mohammad Agha (1999). Imam Ali Ibn Abi Taleb (Imam Ali the Fourth Caliph, 1/1 Volume). Dar Al Kotob Al ilmiyah. ISBN 2-7451-2532-X.
