Џо Енгл

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Џо Енгл
Joe Engle (S86-26417).jpg
Енгл као астронаут НАСА
Астронаут НАСА Сједињене Америчке Државе
Пуно имеЏо Хенри Енгл
Датум рођења(1932-08-26)26. август 1932.(87 год.)
Место рођењаЧапман, Канзас, Сједињене Америчке Државе САД
Држављанство САД
ОбразовањеУК(BS, 1955)
Занимањеастронаут
опитни пилот
ваздухопловни инжењер
Статуспензионисан
ЧинUS-O8 insignia.svg Генерал-мајор(АРВ)
Време у свемиру9 дана 8 сати 30 минута
СелекцијаНасина група 5 из 1966.
МисијеX-15 Лет 138, X-15 Лет 143, X-15 Лет 153, АЛТ пројекат, СТС-2, СТС-51-И
Лого мисијаEnterprise 1977 Approach and Landing Test mission patch.png Sts-2-patch.png Sts-51-i-patch.png
Пензионисање28. новембар 1986. год.; пре 32 године (1986-11-28)
Одликовања
Dfc-usa.jpg
NASA Distinguished Service Medal.jpg

Џо Хенри Енгл (енгл. Joe Henry Engle; Чапман, 26. август 1932), пензионисани је амерички пилот и астронаут. Изабран је за астронаута 1966. године.

Биографија[уреди]

Рана младост, образовање и војна служба[уреди]

Рођен и одрастао у Канзасу, након завршене средње школе 1950. године, Енгл полази на студије на Универзитет Канзас, на којем је дипломирао ваздухопловну технику 1955. године. У младости Енгл је био члан Младих извиђача САД и имао је чин First Class Scout.[1] Пре него што је изабран за астронаута, летео је као борбени пилот у Америчком ратном ваздухопловству, којем се придружио по завршетку факултета 1955. године, с обзиром на то да је био њихов стипендиста. Још као студент, док је на летњем распусту радио у компанији Цесна, научио је да лети. Након војне летачке обуке коју је успешно окончао, летео је као пилот на авиону F-100 Супер Сејбр, да би три године касније, на препоруку Чака Јегера, ступио у елитну школу за пробне пилоте при Ратном ваздухопловству САД у ваздухопловној бази Едвардс, Калифорнија и постаје тест пилот, а након тога завршава и курс са астронаутским курикулумом.[2]

Тест пилот и астронаут[уреди]

Џо Енгл (први ред, стоји десно) са класићима. Чарли Басет чучи трећи слева, Едвард Гивенс је у првом реду лево, чучи, а Мајкл Колинс чучи скроз десно. 1962. године

Наредних пет година провео је у Едвардсу тестирајући бројне типове ваздухоплова, али је као тест пилот на X-15 авиону успео да стигне и до свемира, што су уједно били и његови први космички летови (додуше суб-орбитални). Од забележених 16 летова на овој експерименталној ракетној летелици, три су била суб-орбитална, а последњим, који је уследио 14. октобра 1965. године, ушао је у историју као први пилот од укупно двојице који су достигли космичко пространство без помоћи система MH-96. Енгл је прву пријаву за пријем у астронаутски корпус НАСА послао заједно са колегом Мајклом Колинсом 1963. године, али је Ратно ваздухопловство САД повукло његову пријаву како би могао да учествује у X-15 програму. Иако је истицао како је посао који има „најбољи летачки посао на свету”, поново се пријавио 1966. године, јер је очекивао да ће га Ваздухопловство послати на неки нови задатак, а надао се да ће путовати на Месец.[3]

Након селекције у астронаутски корпус, Енгл је најпре био члан помоћне посаде на мисији Аполо 10, да би након тога био одређен за резервног пилота лунарног модула на лету Аполо 14, што га је сврстало у ред путника на Месец, као члана посаде Апола 17. Ипак, због притиска научне заједнице да НАСА пошаље и једног школованог научника-геолога, а не само тест пилоте који су добили обуку из геологије (иако је та обука формално гледано била вредна као и мастер диплома из области геологије)[4], Енгл је отпао са овог лета, а његово место је заузео Др. Харисон Шмит. Како је Енгл касније објаснио, „мисије на Месец и јесу биле геолошки оријентисане”, а тадашњи директор летачких операција НАСА, Доналд Слејтон, питао га је на којој од следећих мисија жели да лети: Скајлаб, Аполо-Сојуз Тест Пројекат или Спејс-шатл. Како је био најсличнији авиону, Енгл се одлучио за Шатл.[5]

Од јуна до октобра 1977. године, Енгл је био командант једне од две посаде у оквиру АЛТ пројекта, тестирања шатла Ентерпрајз. Када је Спејс-шатл програм и званично отпочео, Енгл је одређен за команданта друге мисије, СТС-2, 1981. године. Један је од ретких астронаута који су добили прилику да командују својим првим летом. Летео је са колегом Ричардом Трулијем. По окончању тог лета, служио је као командант и на мисији СТС-51-И, четири године касније. То су била његова два и једина орбитална лета, уз три суб-орбитална из времена када је био тест пилот у бази Едвардс, што га, ако се ти летови узму у обзир, чине првим из његове астронаутске селекције који се винуо пут свемира. У међувремену је био заменик администратора за космичке летове у централи НАСА од марта до децембра 1982. године, али је задржао свој летачки статус, што је кулминирало и његовим другим летом на шатлу. Учествовао је у истрази катастрофе шатла Челенџер, 1986. У размаку од само два дана напустио је и НАСА и Ратно ваздухопловство, 28. односно 30. новембра 1986. године. Из војске се повукао са две генералске звездице (чин генерал-мајора). Последње војно задужење му је било у својству заменика главнокомандујућег Ваздухопловне националне гарде при Америчкој свемирској команди и Команди одбране ваздушног простора Северне Америке (НОРАД).

Током каријере је забележио више од 15,400 часова лета (што га сврстава у ред астронаута са највећим бројем часова налета), од тога преко 9,000 на млазњацима. У свемиру је провео 9 дана.

Енгл је једини човек који је у свемир отишао са две различите летелице са крилима, X-15 и Спејс-шатл. У једном интервјуу 2004. године, Енгл је коментарисао како је „једини пилот који је управљао Шатлом током уласка у атмосферу и слетања”, али је чињеница да су моменти током тог процеса обележени и компјутерском контролом.[6]

По напуштању НАСА и Ратног ваздухопловства САД[уреди]

По пензионисању 1986. године, и даље је остао у свету ваздухопловства и астронаутике, углавном у својству консултанта НАСА, као и компаније Bushnell Performance Optics. Као „тест пилот емеритус” Школе за пробне пилоте Ратног ваздухопловства САД одржао је летачки статус и повремено је летео на ловачким авионима њихове флоте. Члан је неколико кућа славних и носилац бројних друштвених признања, цивилних и војних одликовања. Женио се два пута, има двоје деце и једно пасторче. Последњи је живи пилот X-15 програма.[7]

Галерија[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ „Astronauts and the BSA” (PDF). Boy Scouts of America. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 13. 11. 2018. Приступљено 20. 12. 2018. 
  2. ^ „ENGLE: FROM CHILDHOOD HE PLANNED TO BE A PILOT”. New York Times. 
  3. ^ „Joe Engle Recalls the Legacy of the X-15 Rocket Plane”. NASA. 
  4. ^ „Science Training History of the Apollo Astronauts” (PDF). NASA. 
  5. ^ „Others Who Could Have Had a Moonwalk”. University of Maryland Institute for Advanced Computer Studies. 
  6. ^ „Joe Engle interview” (PDF). NASA. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 01. 02. 2017. Приступљено 07. 01. 2019. 
  7. ^ „Joe Engle bio”. NASA. Архивирано из оригинала на датум 22. 09. 2016. Приступљено 07. 01. 2019. 

Спољашње везе[уреди]