Доналд Слејтон

Из Википедије, слободне енциклопедије
Доналд Слејтон
Slayton.jpg
Слејтон у оделу пројекта Аполо 1974.
Астронаут НАСА Сједињене Америчке Државе
Пуно име Доналд Кент Слејтон
Датум рођења (1924-03-01)1. март 1924.
Место рођења Спарта, Висконсин, Сједињене Америчке Државе САД
Датум смрти 13. јун 1993.(1993-06-13) (69 год.)
Место смрти Лиг Сити, Тексас, Сједињене Америчке Државе САД
Држављанство  САД
Образовање УМ(BS, 1949)
Занимање астронаут
опитни пилот
ваздухопловни инжењер
Статус преминуо
Чин US-O4 insignia.svg Мајор(АРВ)
Време у свемиру 9 дана 1 сат 28 минута
Селекција Насина група 1 из 1959.
Мисије Аполо-Сојуз Тест Пројекат
Лого мисија ASTP patch.png
Пензионисање 27. фебруар 1982. год.; пре 35 година (1982-02-27)
Одликовања
Dfc-usa.jpg
NASA Distinguished Service Medal.jpg Air Medal front.jpg

Доналд Кент Слејтон (енгл. Donald Kent Slayton), познатији као Дик Слејтон (енгл. Deke Slayton; Спарта, 1. март 1924Лиг Сити, 13. јун 1993), био је амерички пилот, инжењер ваздухопловне технике, астронаут и администратор у НАСА. Служио је као пилот у Америчком ратном ваздухопловству током Другог светског рата и касније, у времену Хладног рата, као борбени и пробни пилот у ваздухопловној бази Едвардс. У априлу 1959. изабран је са још шест колега пробних пилота као члан групе Меркјури Седам, састављене од елитних пробних пилота које је одабрала НАСА да управљају експерименталном свемирском летелицом Меркјури и који су постали први амерички астронаути. Поред Слејтона, Меркјури Седам чинили су и Волтер Шира, Алан Шепард (први Американац у свемиру), Скот Карпентер, Џон Глен, Гас Грисом и Гордон Купер.

Биографија[уреди]

Рана младост, образовање и војна служба[уреди]

Слејтон је рођен на фарми у близини Спарте, Висконсин 1. марта 1924. године, као син Чарлса Шермана Слејтона (18871972) и Викторије Аделије Слејтон (рођене Ларсон; 18951970). Од раног детињства је навикао на мукотрпан рад на имању, и 1929. године остао је без домалог прста леве руке након једне незгоде. Основну школу је завршио као ученик генерације, у градићу Леону, 1938. године, а маја 1942. је матурирао у средњој школи Спарта, где се бавио боксом и био члан ФФА (Future Farmers of America). Иако је његов отац желео да млади Доналд остане по завршетку школовања на имању као његов наследник, Слејтон је имао друге планове. Наиме, током средње школе се заинтересовао за авијацију и полако кренуо да се усмерава у том правцу.

На 18. рођендан је примљен у Америчко ратно ваздухопловство и по матурирању, отишао је у Тексас на летачку обуку, коју је успешно завршио у априлу 1943. Убрзо након тога, одлази у рат. До 1945. године је учествовао у укупно 63 борбене мисије (56 мисија у Европи и изнад Балканског полуострва и седам у Јапану у смирај рата), с једним периодом током 1944. када је радио као инструктор летења за будуће ратне војне пилоте. Након војне службе, одлази на студије на Универзитет Минесоте, где у августу 1949. дипломира као инжењер ваздухопловне технике, и запошљава се у компанији Боинг.

Ипак, две године касније бива позван у активну војну службу и постаје члан Ваздухопловне националне гарде Минесоте. До 1963. године и превременог пензионисања у чину мајора, обављао је разне дужности, од техничког инспектора, преко борбеног пилота у Западној Немачкој, до завршене елитне школе за пробне пилоте при Америчком ратном ваздухопловству и тестирања разних ловачких и других авиона и летелица у ваздухопловној бази Едвардс, где је од јануара 1956. до априла 1959. био један од најбољих летача. Након сериозних и мукотрпних тестова, у априлу 1959. бива изабран за члана Меркјури Седам селекције.

Током каријере је забележио 7,164 часова лета на разним типовима авиона, од тога преко 5,100 на млазњацима.

Астронаут[уреди]

Преко ноћи је њега и његове колеге запљуснула слава. Слејтон је био изабран да буде други Американац у орбити после Џона Глена, али је скинут са лета Делта 7 почетком 1962. године због откривених срчаних проблема. Уместо Слејтона није летела његова замена Воли Шира, већ Скот Карпентер, у мисији коју је назвао Аурора 7, 24. маја 1962. Период након тога одликовала је борба за повраћај летачког статуса (који ће уследити 1972. године) и руковођење селекцијом будућих астронаута и организацијом тренажног процеса и обуке, где је у хијерархији НАСА био високо котиран, а његово мишљење је оспорено само једном, у случају Алана Шепарда, када су главешине НАСА одлучиле да овај није довољно спреман за лет на Аполу 13.[1]

Слејтон је успео да отпутује у космос после 16 година чекања, као најстарији руки у 51. години, на заједничком лету са СССР, названом Аполо-Сојуз Тест Пројекат, јула 1975. Након ове мисије, био је менаџер неколико пројеката у оквиру Спејс-шатл програма, а иако је гајио наде да би могао поново у космос као командант или пилот једне од Спејс-шатл мисија, руководство НАСА га је сматрало делом старе епохе и да је време за нове снаге, те се Слејтон разочаран повукао после 23 године службе у фебруару 1982.

Приватни сектор[уреди]

Након повлачења из НАСА последњу деценију живота провео је на разним руководећим местима у приватном сектору у области астронаутике и ваздухопловства. Учествовао је у Формула 1 ваздухопловним тркама и седео у неколико управних одбора.

Приватни живот и смрт[уреди]

Слејтон се у мају 1955. оженио са Марџори Лани (19211989), са којом је имао сина Кента, рођеног 1957. Ипак, развео се од ње и 1983. оженио са Боби Бел Џонс (19452010), са којом је био у браку до своје смрти, 13. јуна 1993. Умро је у 70. години од последица малигног тумора на мозгу.[2]

Галерија[уреди]

Доналд Слејтон као ратни војни пилот, 1940.-их година 
Доналд Слејтон (десно) са колегом током Другог светског рата, 1945. године 
Доналд Слејтон (други здесна, седи) са остатком Меркјури Седам групе, 1962. године 
Доналд Слејтон као астронаут на Аполо-Сојуз Тест Пројекту, 1975. године 
Доналд Слејтон (десно) и Алексеј Леонов у загрљају током Аполо-Сојуз лета, 1975. године 

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]