Абдулах Оџелан

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Абдулах Оџелан
Abdullah Öcalan.png
Оџелан 1997. године
Место рођењаОмерли, Халфети,  Турска
ДржављанствоТурско
ЗанимањеЈедан од оснивача милитантне организације Радничка партија Курдистана (PKK), политички активиста, писац[1]
ОрганизацијаРадничка партија Курдистана (PKK)
Веб-сајтwww.abdullah-ocalan.com

Абдулах Оџелан (кур. عەبدوڵڵا ئۆجەلان,[2] Abdullah Ocalan; рођен 4. април 1948.), такође познат и као Апо[2][3] (скраћеница за Абдулаха и стрица на курдском),[4][5][6] је један од оснивача милитантне организације Радничка партија Курдистана (PKK)[7][8] 1978. године у Турској која се бори за људска права и самоопредјељење Курда у Турској. Оџелан је предводио оружини сукоб са Турском од 1986. до 2013. године.

Ухапшен је 1999. године од стране ЦИА-е и туских безбедносних снага у Најробију и затим пребачен у Турску, гдје је био осуђен на смрт.[9][10][11][12][13] Казна је преиначена у доживотну робију када је Турска укинула смртну казну у прилог својој намери да буде примљена у чланство Европске уније. Од 1999. до 2009. године био је једини затвореник на острву Имрали у Мраморном мору.[14][15][16] Оџален је признао насилну природу PKK, али каже да је период оружаног сукоба престао и је потребно наћи политичко рјешење за курдско питање.[17] У сукобу између Турске и PKK страдало је око 40.000 људи, укључујући припаднике PKK, Турске војске и цивиле, како турске тако и курдске.[18]

Из затвора, Оџелан је објавио неколико књига, већинином објављене 2012. године.

Биографија[уреди]

Абдулах Оџелан је рођен у Омерлију, селу у Халфети, вилајет Шанлурфа на истоку Турске.[19] По неким изворима датум рођења 4. април 1948. није тачан, а он је сам рекао да не зна тачан датум свог рођења, а по процјени може бити од 1946. до 1947.[20] Он је најстарији од седморо дјеце.[21] По неким изворима његова бака је била етничка Туркиња, као и његова мајка (што је он једном сам признао).[22][23] Према једном предавачу са Универзиета Бар-Илан у Израелу, Оџелан није знао курдски када га је упознао 1991. године: „Он (Оџелан) ми је рекао да говори на турско, даје наређења на турском и мисли на турском“.[24]

Абадулахов брат Осман је био командир PKK, све док није пребјегао и основао Патриотску и демократску партија Курдистана.[25]Његов други брат, Мехмет, је члан прокурдске Партије мира и демократије.[26]

Послије дипломирања у средњој стручној школи у Анкари, Оџелан је почео да ради у Дијарбакиру. Пребачен је мјесец дана касније у Бакиркеј, Истанбул. Касније је кренуо на правне студије на Истанбулском унивезитету, али се годину касније пребацио на политичке науке на Анкарском универзитету.[тражи се извор]Његов повратак у Анкару био је олакшан од стране државе са циљам изазивања побуне у милитантној организацији Турска револуционарна омладинска федерација. Предсједник Сулејман Демирел је касније повукао своју одлуку јер је PKK постала много већа пријетња од ТРОФ-а.[27]

У сред сукоба између крајње љевице и крајње деснице који је кулминирао државним ударом, Абдулах Оџелан је основао PKK. Он је покренуо рат против Турске, како би се успоставила независну курдску државу.[28]

Турско-курдски сукоб[уреди]

PKK је, 1984. године, започео оружану борбу против Турске са циљем незавиности дијела Курдистана[29][30] у Турској (Турски Курдистан), а убрзо је добила углед учинковите силе. Њене насилне акције су довеле до тога да је неке државе и међународне органзације ствастају на листу терористичких организација, као што су САД, ЕУ, НАТА, Сирија, Аустралије и многе друге (поред Турске).[31][32][33]

Хапшење и суђење[уреди]

До 1998. Оџелан је базу за своја дјеловања имао у Сирији. Како се ситуација погоршавала турска влада је отворено запријетила Сирији због њене подршке PKK.[34]Као исход тога сиријска влада је приморала Оџелана да напусти земљу, али га није предала турским властима. Оџелан је прво отишао у Русију и одатле се селио у разне земље укључујући Италију и Грчку.[35] Исте године турске власти су затражиле Оџеланово изручење. У то доба правно га је заступала њемачки адвокат Брита Бохлер, која је тврдила како он води легитивну борбу против турске репресије над Курдима.

Ухапшен је, 15. фебруара 1999. године, у Кенији када је био пребачен из грчког дипломатског представништава на аеродром у Најробију, у операцији коју је извела турска Национална обавјештајна организација уз помоћ америчке ЦИА.[36]

Публикације[уреди]

Оџелан је аутор више од 40 књига, од којих је четири књиге писао у затвору.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ White 2000
  2. 2,0 2,1 Political Violence against Americans 1999. Bureau of Diplomatic Security. 2000. стр. 123. ISBN 9781428965621. 
  3. ^ „Kurdistan Workers' Party (PKK)”. Encyclopædia Britannica. Приступљено 25. 7. 2013. 
  4. ^ Mango, Andrew (2005). Turkey and the War on Terror: 'For Forty Years We Fought Alone'. Routledge: London. стр. 32. ISBN 9780203687185. »The most ruthless among them was Abdullah Öcalan, known as Apo (a diminutive for Abdullah; the word also means 'uncle' in Kurdish).« 
  5. ^ Mango 2005, стр. 32.
  6. ^ Jongerden, Joost (2007). The Settlement Issue in Turkey and the Kurds: An Analysis of Spatical Policies, Modernity and War. Leiden, the Netherlands: Brill. стр. 57. ISBN 9789004155572. »In 1975 the group settled on a name, the Kurdistan Revolutionaries (Kurdistan Devrimcileri), but others knew them as Apocu, followers of Apo, the nickname of Abdullah Öcalan (apo is also Kurdish for uncle).« 
  7. ^ „Chapter 6—Terrorist Groups”. Country Reports on Terrorism. United States Department of State. 2005. Архивирано из оригинала на датум 26. 5. 2005. Приступљено 23. 7. 2008. 
  8. ^ Powell, Colin (2001). „2001 Report on Foreign Terrorist Organizations”. Foreign Terrorist Organizations. Washington, DC: Bureau of Public Affairs, U.S. State Department. Архивирано из оригинала на датум 28. 11. 2010. Приступљено 18. 4. 2017. 
  9. ^ „Fiasco in Nairobi”. Приступљено 24. 5. 2016. 
  10. ^ „Abdullah Ocalan: Is The Famed Kurdish Leader A Double Agent Working For Turkish Intelligence Against His Own Party, The PKK?”. International Business Times. Приступљено 24. 5. 2016. 
  11. ^ „Abdullah Öcalan’ı kim yakaladı?”. 10. 7. 2008. Приступљено 24. 5. 2016. 
  12. ^ (U) Varouhakis-The Case of Ocalan.fm
  13. ^ Belgenet Öcalan Davası Gerekçeli Karar
  14. ^ „Prison island trial for Ocalan”. BBC News. 24. 3. 1999. 
  15. ^ Casier, Marlies; Jongerden, Joost (2010). Nationalisms and Politics in Turkey: Political Islam, Kemalism and the Kurdish Issue. Taylor & Francis. стр. 146. ISBN 978-0-203-84706-0. 
  16. ^ Council of Europe, Parliamentary Assembly Documents 1999 Ordinary Session (fourth part, September 1999), Volume VII, Council of Europe, 1999, pp. 18
  17. ^ Mag. Katharina Kirchmayer, The Case of the Isolation Regime of Abdullah Öcalan: A Violation of European Human Rights Law and Standards?, GRIN Verlag, 2010, pp. 37
  18. ^ „Bir dönemin acı bilançosu”. Hürriyet (на језику: Turkish). 16. 9. 2008. Приступљено 17. 9. 2008. 
  19. ^ „A Short Biography”. Partiya Karkerên Kurdistan / Kurdistan Workers Party. Архивирано из оригинала на датум 24. 9. 2015. Приступљено 2. 2. 2015. 
  20. ^ Kutschera, Chris (1999). „Abdullah Ocalan's Last Interview”. Архивирано из оригинала на датум 17. 10. 2013. Приступљено 15. 10. 2013. 
  21. ^ Aliza Marcus, Blood and Belief, New York University Press. (pp. 16)
  22. ^ Blood & Belief: The Pkk and the Kurdish Fight for Independence, by Aliza Marcus. (2007). pp. 15., 2007
  23. ^ Perceptions: journal of international affairs – Volume 4, no.1, SAM (Center). стр. 142.
  24. ^ Turkey: Facing a New Millenniium : Coping With Intertwined Conflicts, Amikam Nachmani. 2003. стр. 210.
  25. ^ Kutschera, Chris (јул 2005). „PKK dissidents accuse Abdullah Ocalan”. The Middle East Magazine. Архивирано из оригинала на датум 7. 2. 2009. Приступљено 22. 12. 2008. 
  26. ^ "BDP wants autonomy for Kurds in new Constitution"[мртва веза], Hürriyet Daily News, 4 September 2011
  27. ^ Cicek, Nevzat (31. 7. 2008). „'Pilot Necati' sivil istihbaratçıymış”. Taraf (на језику: Turkish). Архивирано из оригинала на датум 9. 8. 2008. Приступљено 4. 1. 2009. »Abdullah Öcalan'ın İstanbul'dan Ankara'ya gelmesine keşke izin verilmeseydi. O zamanlar Dev-Genç'i bölmek için böyle bir yol izlendi... Kürt gençlerini Marksistler'in elinden kurtarmak ve Dev-Genç'in bölünmesi hedeflendi. Bunda başarılı olundu olunmasına ama Abdullah Öcalan yağdan kıl çeker gibi kaydı gitti. Keşke Tuzluçayır'da öldürülseydi!« 
  28. ^ „Kurdish leader Ocalan apologizes during trial”. CNN. 31. 5. 1999. Архивирано из оригинала на датум 9. 12. 2001. Приступљено 11. 1. 2008. 
  29. ^ Ministry of Foreign Affairs, The Workers' Party of Kurdistan (PKK), Federation of American Scientists
  30. ^ Special Report: Terrorism in Turkey Archived 2008-05-28 at the Wayback Machine Ulkumen Rodophu, Jeffrey Arnold and Gurkan Ersoy, 6 February 2004
  31. ^ Foreign Terrorist Organizations U.S. Department of State, 28 September 2012
  32. ^ „MFA - A Report on the PKK and Terrorism”. Приступљено 23. 1. 2015. 
  33. ^ „Turco-Syrian Treaty”. Архивирано из оригинала на датум 9. 2. 2002. Приступљено 9. 2. 2002. , 20 October 1998
  34. ^ Bacik, G.; Coskun, BB (2011). „The PKK problem: explaining Turkey's failure to develop a political solution”. Studies in conflict & terrorism. 34 (3). Приступљено 13. 7. 2016. 
  35. ^ Italian diplomacy tries to free herself from the tangle in which it is located, between Turks and Kurds , " internationalizing " the crisis:Buonomo, Giampiero (2000). „Ocalan: la suggestiva strategia turca per legittimare la pena capitale”. Diritto&Giustizia edizione online.   – преко Questia (потребна претплата)
  36. ^ Weiner, Tim (20. 2. 1999). „U.S. Helped Turkey Find and Capture Kurd Rebel”. New York Times. Приступљено 15. 12. 2007. 
  37. ^ Ocalan, Abdullah."Democratic Confederalism. Transmedia Publishing Ltd.2011. стр. 21.

Литература[уреди]

Додатна литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]