Авдо Сумбул
Авдо Сумбул | |
|---|---|
| Пуно име | Абдулах Сумбул |
| Датум рођења | 27. април 1884. |
| Место рођења | Сарајево, Аустроугарска |
| Датум смрти | 8. фебруар 1915. (30 год.) |
| Место смрти | Арад, Аустроугарска |
| Занимање | уредник часописа, активиста |
| Организација | Гајрет Муслимански соко |
| Покрет | Млада Босна |
Абдулах "Авдо" Сумбул (Сарајево, 27. април 1884 — Арад, 8. фебруар 1915) био је српски[1][2] уредник часописа и национални активиста из Босне и Херцеговине. Сумбул је припадао групи Срба муслимана које је Аустроугарска сматрала непријатељима монархије и прогонила због своје националности. Умро је у аустроугарском концентрационом логору у Араду.
Биографија[уреди | уреди извор]
Абдулах Сумбул је рођен 27. априла 1884. године у Сарајеву, тада под контролом Аустроугарске. Сумбул и његова породица су једно време живели у преграђу Сарајева званом Ковачи.[3]
Сумбул је био један од оснивача организације Муслимански соко у Сарајеву.[4] Био је члан Младе Босне.[5] Године 1912. након смрти песника Османа Ђикића, уређивање Гајрета поверено је Авду Сумбулу[6], а 1914. године био је један од уредника часописа Вакат, који је излазио у Сарајеву.[7]
Владимир Ћоровић наглашава да је аустроугарска власт муслимане који су се изјашњавали као Срби доживљавала и третирала као непријатеље интереса своје државе и организовала њихов систематски прогон.[8] Због својих антиаустријских и просрпских активности, Сумбул је био интерниран у концентрациони логор у Араду[9][10][11], где је убрзо и умро.[12]
Наслеђе[уреди | уреди извор]
Сумбулови посмртни остаци пребачени су у Сарајево, где је данас његов гроб, у дворишту Али-пашине џамије.[13] Године 1934. по налогу југословенског краља Александра I Карађорђевића, изграђен је маузолеј турбе у част Авде Сумбула и Бехџеда Мутавелића.[14] Овај маузелој је део симболичког јединства са Капелом видовданских хероја на православном гробљу „Свети архангели Георгије и Гаврило”.[5]
Једна улица у Сарајеву носи име Авде Сумбула.[5]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Хаџијахић 1990, стр. 135.
- ^ „Злочини над Србима у Босни и Херцеговини 1914. године (Други дио) | Јадовно 1941.”. jadovno.com (на језику: енглески). Приступљено 2021-04-16.
- ^ Задужбина 1996, стр. 127.
- ^ Хаџијахић 1990.
- ^ а б в Jergović, Miljenko. „/ Ulica Avde Sumbula”. Radio Sarajevo. Приступљено 2021-04-16.
- ^ književnost, Institut za jezik i književnost u Sarajevu Odjeljenje za (1974). Godišnjak Odjeljenja za književnost (на језику: хрватски). Institut za jezik i književnost u Sarajevu. стр. 101.
- ^ Pregled (на језику: српски). 1933. стр. 297.
- ^ Ћоровић 1939, стр. 39.
- ^ Аврамов 1992, стр. 58.
- ^ Екмечић 2007, стр. 345.
- ^ Дедијер 1966, стр. 584.
- ^ Гази Хусревбегова библиотека у Сарајево 2001, стр. 292.
- ^ Максимовић 1977, стр. 229.
- ^ Коштовић 1995, стр. 127.
Литература[уреди | уреди извор]
- Ћоровић, Владимир (1939). Политичке прилике у Босни и Херцеговини. Политика.
- Максимовић, Војислав (1977). Од уста до уста. Веселин Маслеша.
- Коштовић, Нијазија (1995). Сарајево између добротворства и зла. Ел-Калем.
- Екмечић, Милорад (2007). Дуго кретање између клања и орања: Историја Срба у Новом Веку 1492-1992. Завод за уџбенике. ISBN 9788617145147.
- Дедијер, Владимир (1966). Сарајево хиљаду деветсто четрнаесте. Просвета.
- Аврамов, Смиља (1992). Геноцид у Југославији у светлости међународног права. Политика. ISBN 9788676070664.
- Хаџијахић, Мухамед (1990). Од традиције до идентитета: генеза националног питања босанских Муслимана. Исламска заједница.
- Свеске Задужбине Иве Андрића. Задужбина. 1996.
- Гази Хусревбегова библиотека у Сарајеву (2001). Анали Гази Хусрев-бегове библиотеке. Гази Хусрев-бегова библиотека.
